Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina (Albin) Kurtija ne odustaje od namere da ospori učešće Srpske liste na izborima 9. februara, te je u četvrtak ponovo uložio žalbu na odluku Centralne izborne komisije da sertifikuje ovu partiju, tražeći da se ona poništi.
Izborni panel za žalbe i predstavke, koji je nadležan za ovu žalbu Samoopredeljenja, nije odgovorio na upit RSE da li će je razmatrati.
Prethodno je ovaj panel doneo odluku u korist Srpske liste a postupajući po žalbi te najveće partije Srba na Kosovu nakon što su se članovi Centralne izborne komisije iz redova Samoopredeljenja usprotivili njenoj sertifikaciji. Potom se Samoopredeljenje žalilo Vrhovnom sudu Kosova, koji je ponovo doneo odluku u korist Srpske liste.
Jedan od razloga osporavanja učešća Srpske liste na izborima od strane vladajućeg Samoopredeljenja je što Srpska lista ne priznaje Kosovo kao državu i što se nije distancirala od svog bivšeg potpredsednika Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj, kada je ubijen jedan kosovski policajac.
U međuvremenu je predsednik Srpske liste Zlatan Elek izjavio da premijer Kosova Aljbin Kurti pokušava da spreči učešće te partije na izborima jer je smatra "najvećim protivnikom".
"Dok nas Kurti i njegovi istomišljenici napadaju i ne dozvoljavaju da učestvujemo na izborima, mi znamo da smo na dobrom putu. Srpska lista je bedem ostanka i opstanka Srba na ovim prostorima i zato nas Kurti doživljava kao najveću opasnost. Uradiće sve da nas spreči da učestvujemo na predstojećim izborima", rekao je Elek 3. januara za Radio televiziju Srbije - RTS.
Šta kaže zakon?
Pokret Samoopredeljenje je u svojoj objavi na Facebook nalogu navelo da traži poništavanje odluke Centralne izborne komisije o učešću Srpske liste na izborima na osnovu člana 119 Zakona o opštim izborima.
U tom članu piše da lice koje smatra da su mu povređena prava u pogledu izbornog procesa, uređenog Zakonom o opštim izborima ili izbornim pravilima, može podneti žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke.
Iz Samoopredeljenja su ocenili još da je sertifikacija Srpske liste bez glasanja članova CIK-a "atak na pravni poredak".
"Srpska lista nije sertifikovana u skladu sa Zakonom, nezakonito je švercovana", poručili su pored ostalog.
S druge strane, predsednik Centralne izborne komisije, Krešnik Radonići (Kreshnik Radoniqi), je naveo da su na osnovu člana 118 Zakona o opštim izborima, odluke Izbornog panela za žalbe i predstavke obavezujuće, ukoliko Vrhovni sud Kosova ne odluči drugačije.
Reakcije međunarodne zajednice
Međunarodna zajednica izrazila zabrinutost što je proces verifikacije političkih subjekata "politički motivisan", uz napomenu da je "neophodno da birači, a ne politička tela, odlučuju ko ih predstavlja".
Nakon što je CIK sertifikovao Srpsku listu 31. decembra, Evropska unija je navela da je neophodno obezbediti slobodno učešća svih kvalifikovanih kandidata i političkih stranaka.
Dodali su da se proces sertifikacije mora zasnivati na pravnim standardima i procedurama u skladu sa važećim zakonima, bez uplitanje politike.
Odluku o potvrđivanju Srpske liste za učešće na parlamentarnim izborima 9. februara, pozdravila je i Ambasada SAD u Prištini.
"Izborni proces treba da ostane transparentan, kredibilan i bez političkog uplitanja. Birači treba da odluče ko će biti izabran u okviru kosovskog demokratskog sistema, a sve stranke i kandidati treba da odbace svaki pokušaj politizacije izbornog procesa", navedeno je u objavi na platformi X.
ECMI: Postoji razlika između ideološke i programske platforma jedne stranke
Nakon što je Pokret Samoopredeljenje insistirao na stavu da Srpska lista ne priznaje Kosovo kao državu i da zbog toga ne treba da učestvuje na izborima, nevladin Evropski centar za pitanja manjina na Kosovu – ECMI, je ocenio da u demokratskom društvu mora postojati jasna razlika između ideološke ili programske platforme jedne političke stranke.
Podvukli su da je obaveza političkih stranaka da deluje u okviru pravnog i ustavnog okvira države u kojoj postoji, ali da ima pravo da promoviše ustavne ili političke reforme.
"Ograničavanje takvog izražavanja samo na osnovu ideoloških stavova nosi rizik od podrivanja osnovnih demokratskih vrednosti", poručili su iz ECMI-ja, organizacije koja se bavi promocijom zaštite i osnaživanja manjinskih zajednica na Kosovu.
Međutim, podvlače da svi politički subjekti moraju poštovati pravne i ustavne odredbe Kosova.
"Ako se utvrdi da neka stranka deluje van tih granica - ugrožavajući stabilnost ili ustavni integritet države - mogu se preduzeti legitimne pravne mere".
Srpska lista je formirana 2013. godine uz podršku zvaničnog Beograda i od tada ima podršku da učestvuje u kosovskim institucijama.
Do sada je na svim izbornim procesima na kojima je učestvovala, ova partija dobijala preko 90 odsto glasova srpske zajednice, ali je Posmatračka misija EU u svom izveštaju iz 2021. godine zaključila da je Srpska lista "monopolizovala politički život među kosovskim Srbima", te da su zabeleženi slučajevi zastrašivanja i pritisaka na birače od strane kandidata i aktivista te stranke.
