"Kredit na 40 godina doneo bi mi samo neprospavane noći".
Marija iz Beograda kaže da joj je to bila prva pomisao, nakon što je u Srbiji predstavljen državni program subvencionisanja kupovine stanova za mlade.
Program "jeftinih" stambenih kredita je, u jeku masovnih studentskih protesta, predstavio predsednik Aleksandar Vučić.
On tvrdi da ekonomske mere nisu donete kako bi umirio studente koji blokadom više desetina fakulteta traže da se utvrdi odgovornost za pogibiju 15 ljudi u Novom Sadu.
"Meni tajming ukazuje da je ovo populistička mera sa ciljem da umiri nas mlade", smatra Marija.
Marija ima 26 godina, završila je Filološki fakultet, a nakon nekoliko godina prakse i honorarnih poslova, sada ima stalno zaposlenje.
"Moji prijatelji i ja naš život u Beogradu i Srbiji doživljavamo poprilično nepredvidivim. Obavezivanje banci na par godina, a kamoli na 40, deluje jako teško i nezamislivo", dodaje ona.
Kakvu pomoć daje država?
Učešće za kredit od jedan odsto od vrednosti stana i niske rate koje će u prvim godinama otplate subvencionisati država - to su, prema rečima predsednika Srbije, ključne prednosti novog programa stanova za mlade.
Država je, kako je najavio 21. decembra, obezbedila 400 miliona evra subvencija za kupovinu 5.500 stanova za mlade od 20 do 35 godina starosti.
Vučić je naveo da će stanove na kredit kod banaka moći da kupuju i nezaposleni i studenti.
Glavni uslov je da stan može maksimalno da košta 100.000 evra.
Propisana je i maksimalna cena po kvadratu za koju se daju subvencije - 2.200 evra za Beograd, a za druge gradove je taj limit niži.
Država će rate kredita subvencionisati u prvih šest godina otplate.
Pokazujući primere, Vučić je rekao da će za nekretninu od 75.000 evra učešće biti 750 evra.
Za taj iznos kredita, prema računici predsednika, rata će tokom prve godine biti 93 evra, od druge do šeste godine 175, a nakon šeste godine 340 evra.
Kredit se može uzeti na rok od 40 godina, a mora biti otplaćen do navršene sedamdesete godine.
Kako je najavljeno, državni program treba da stupi na snagu u martu 2025.
'Šta ako ostanem bez posla?'
Za Mariju iz Beograda je, kako ističe, mnogo nepoznanica u državnom programu za kupovinu stanova.
"Šta ako ostanem bez posla? To se u Srbiji često dešava. Da li ću ja imati bilo kakvu podršku sistema ukoliko ostanem bez plate kojom isplaćujem taj stan ili ostatak života provodim u dugovima", pita ona.
Njena trenutna plata je u rangu prosečne zarade u Srbiji, koja za oktobar 2024, prema zvaničnim podacima, iznosi oko 840 evra.
Mesečna renta i računi za stan u Beogradu Mariju koštaju oko 550 evra, pa ih deli sa cimerkom, kako bi lakše podnela troškove života u glavnom gradu.
"Naravno da bih volela imam svoj stan. Ali, na neki način sam se pomirila sa tim da je to gotovo nemoguće u trenutnim okolnostima u Srbiji", ocenjuje ona.
Problem subvencionisanih kredita je, kako ističe Marija, i maksimalna cena kvadrata od 2.200 evra za Beograd.
"Ja zaista nisam videla da po tim cenama mogu da se nađu adekvatni, dostojanstveni stanovi u uređenim delovima Beograda", dodaje ona.
Prosečna cena kvadrata u novogradnji u glavnom gradu, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, premašuje 2.600 evra.
Marija pita i kako doći do novca za opremanje stana.
"Pričaju kao da mladi već imaju taj novac za učešće za kredit, kao da mogu da priušte opremanje stana, a ne rešavamo im konkretna egzistencijalna pitanja, poput toga da li će imati platu svakog meseca", naglašava ona.
'Jeftini politički poeni'
"Ad hoc ideja motivisana sticanjem jeftinih političkih poena" - tako najavljene subvencionisane kredite opisuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.
"Vidimo i da novac, neophodan za realizaciju programa, nije ni bio predviđen u budžetu za 2025. godinu, svakako ne na eksplicitan i transparentan način", ukazuje on.
Kako kaže, predstavljeni planovi otplate kredita podsećaju na one koji su bili na snazi u Sjedinjenim Američkim Državama pre izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine.
"Tada su se često banke opredeljivale da dužnicima daju kredite gde su prve rate niže, a kasnije sve više", dodaje.
"Takvo dizajniranje otplatnih rata može da privuče građane, ali time se zapravo povećava ukupan iznos onoga što dužnik plaća banci. Dakle, ne daje se tu neka naročita pomoć, već se vrši jedno restrukturiranje plaćanja", pojašnjava profesor Ekonomskog fakulteta.
Šoškić kaže i da ne bi bio iznenađen da subvencionisani krediti za mlade "ostanu na nivou obećanja" ili da se pretvore u "rasipanje javnog novca".
"U programu ništa nismo čuli o ključnom problemu u Srbiji - previsokim cenama nekretnina", naglašava profesor Ekonomskog fakulteta.
"Cena kvadrata u Srbiji su takve da se mogu uporediti sa nekim zemljama koje su na višem nivou ekonomskog razvoja, članice Evropske unije", dodaje.
Šoškić visoke cene nekretnina dovodi u vezu sa "lošim" rejtingom Srbije u izveštajima međunarodnih organizacija o korupciji i pranju novca.
Prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz 2022. godine, korupcija u infrastrukturi u Srbiji diže cene za 20 do 30 odsto.
Isti izveštaj ukazuje da industrija nekretnina u Srbiji od 2018. raste "neuobičajeno visokom stopom", a da jedan od razloga može biti to što se stanovi grade "radi pranja novca pre nego stambenog zbrinjavanja".
Vlast kaže da 'niko u Evropi nema ovakav program'
"Mislim da niko nema u Evropi ovakav program za stambenu podršku mladima", izjavio je premijer Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević - na tribini koju je stranka organizovala 25. decembra.
Kako je rekao, povlašćeni krediti treba da zadrži mlade u Srbiji.
"Ali to nije jedina mera i ne treba da se posmatra izolovano – životni standard, kvalitet zdravstvenih usluga, autoputevi, vozovi, sve ono što čini život, šansa da se zaposle, da otvore sopstveni biznis, da mogu da putuju. Sve je to rezultat odgovorne politike i pristupa države", rekao je premijer.
Na stranačkoj tribini govorila je i Tanja Pavličević iz Brusa, koja se predstavila kao apsolventkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Rekla je da planira da se prijavi za subvencionisani kredit.
"Svako ko je u prilici treba da iskoristi ovu šansu", smatra ona.
Povlašćeni kredit kao 'jedina šansa' za stan
Za Stefana iz Zrenjanina bi najavljeni državni program subvencija bio, kako kaže, jedina realna šansa da dođe do stana.
Ima 29 godina i kao prodavac zarađuje minimalnu platu koja, po zakonu, iznosi nešto više od 400 evra. Živi sa roditeljima.
"I ranije sam se raspitivao u bankama kako mogu da podignem stambeni kredit. Ali nisam imao novca za učešće, a kad radite za minimalac, i iznos kredita koji vam se nudi, ne može da pokrije stan", priseća se on za RSE.
"Kad sam čuo za nove mere, odlučio sam da ću pokušati da se prijavim, iako nisam siguran kako funkcioniše procedura", dodaje.
Kaže da bi novac za učešće, po stopi od jedan odsto, sada "lako skupio", kao i da bi mu zbog trenutno male plate značilo da rata bude manja u prvim godinama otplate kredita.
"Svaka pomoć države je dobrodošla. Zajam kod banke na 40 godina mi uliva brigu, ali ja drugi način nemam. I moji roditelji su kuću kupili na kredit i još ga vraćaju", ističe Stefan.
'Stanovi nisu zamena za bolju budućnost'
Za razliku od Stefana, studentkinja ekonomije iz Kragujevca Minja Knežević nije zainteresovana za povlašćeni kredit.
Ekonomski fakultet u Kragujevcu je u blokadi proteklih sedmica, a Minja Knežević podržava studentske blokade i u njima učestvuje.
Smatra da je ponuda za kupovinu jeftinih stanova "neuspeo pokušaj" predsednika da "skrene pažnju" sa problema na koje studenti ukazuju.
"Mladima je bitnije da se promeni ceo sistem u kome trenutno živimo, tako da par stanova stvarno ne može da bude zamena za našu bolju budućnost", smatra.
Minja je iz Kragujevca gde i živi sa roditeljima. Nije zaposlena.
"Ponuda kredita nije realna ni za zaposlene, a naročito za nezaposlene. Rate su nakon šeste godine previsoke i za nekog ko radi puno radno vreme", dodaje ona.
Maksimalna cena po kvadratu u Kragujevcu, za koju će država davati subvencije, biće 1.400 evra.
To, po rečima studentkinje Minje Knežević, dodatno povećava nepristupačnost kredita.
"U Kragujevcu se za taj iznos može kupiti neka manja garsonjera ili jednosoban stan na nekoj manje atraktivnoj lokaciji, sto opet nije dovoljno za mlade koji planiraju da osnuju porodicu i ostanu da žive u Srbiji", naglašava ona.
Dok država planira da subvencioniše 5.500 stanova, Minja Knežević pita šta će se desiti ako se za subvencije prijavi veći broj ljudi.
"Sigurna sam da će morati da utvrde određeni kriterijumi za raspodelu, a ako situacija u zemlji ostane nepromenjena, pretpostavljam da bi partijska knjižica vladajuće stranke mogla da bude upravo glavni kriterijum", naglašava ona.
Koliko se novca vraća bankama?
Sa blokade Prirodno matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu predsedniku Srbije stiglo je šest pitanja u vezi sa kreditima za mlade.
Studenti primenjene matematike pitali su ga, pored ostalog, da li je to "pomoć" ili finansijska zamka koja mlade gura u dugove.
Oni su ocenili da kredit koji bi trebalo da obezbedi sigurnost, može postati "ekonomska omča."
"Hoće li mladi postati 'taoci' nerealnih kamata i fluktuacija, ili je to samo još jedna politička šarada koja stvara iluziju pomoći", upitali su studenti novosadskog PMF-a u blokadi.
Prema njihovoj računici, na primeru kredita od 75 hiljada evra, banci bi se sa kamatama vraćalo 182 hiljade evra.
"Početna rata od samo 93 evra zvuči kao ostvarenje sna. Međutim, u drugoj fazi, rata skače na 175 evra, dok u trećoj i ubedljivo najdužoj, pod uticajem promene EURIBOR-a (referentna kamatna stopa evropskih banaka), kao što je to bilo prošle godine – rata može da ide i do 420 evra i više", navodi se u otvorenom pismu.
Saradnja na tekstu Branko Vučković
