Kada se putnički avion sa 67 ljudi u njemu srušio kod kazahstanske obale Kaspijskog mora rano 25. decembra, ruske vlasti i državni mediji požurili su da navedu moguće uzroke: gusta magla, udar ptice i – nakon što su se pojavili snimci koji pokazuju oštećenje aviona pre pada – eksplozija rezervoara kiseonika u kabini.
Međutim, sve više dokaza sugeriše da je avion Azerbejdžan erlajns (Azerbaijan Airlines), koji je leteo iz Bakua za Grozni, glavni grad ruskog regiona Čečenija, pre prelaska Kaspijskog mora, možda pogođen raketom protivvazdušne odbrane koja je ispaljena za odbranu od navodnog ukrajinskog napada dronom na Čečeniju. U padu avion blizu grada Aktau u Kazahstanu, poginulo je 38 putnika i članova posade.
Dokazi, koje vlasti u Azerbejdžanu, Kazahstanu ili Rusiji nisu potvrdile, uključuju snimke iz unutrašnjosti aviona pre pada, slike repnog dela aviona s rupama posle pada, komentare preživelih i navode koji ukazuju da je došlo do napada dronom u vreme kada je avion izgleda pokušao da sleti u Grozni.
Ako se potvrdi da je uzrok raketa zemlja-vazduh, to bi bio drugi put da je ruska raketa oborila putnički avion otkako je rat Rusije protiv Ukrajine počeo okupacijom Krima i sukobom u Donbasu pre jedne decenije. ‚
Ruska raketa Buk koja je uneta na teritoriju pod kontrolom proruskih separatista u Donjeckoj oblasti oborila je avion MH17 Malejža erlajnsa (Malaysia Airlines) 17. jula 2014. godine, ubivši svih 298 putnika i članova posade. Posle tog pada, Rusija je iznela niz lažnih tvrdnji i neobičnih teorija o uzroku.
'Izložen ometanju GPS-a'
Avion Embraer 190 poleteo je iz Bakua pre zore sa 62 putnika i pet članova posade. Kratki let severozapadno do Groznog je izgleda bio sasvim običan nekih pola sata, ali je u jednom trenutku letelica "naišla na značajne GPS smetnje", navodi Flajtrada24 (Flightradar24), sajt koji prati vazdušni saobraćaj širom sveta.
Navodi se da od tada pa sve do 20 minuta pre pada, Flajtradar24 povremeno nije dobijao nikakve podatke od aviona, a povremeno je dobijao podatke u kojima su detalji o njegovom položaju bili ili netačni ili ih nije bilo.
"Letelica je bila izložena ometanju i zavaravanju GPS-a blizu Groznog", naveo je Flajtradar24. Iako je malo verovatno da su ove mere same izazvale pad, one su naznake da je na tlu možda bilo pokušaja odbrane od napada dronom.
Izveštaje o napadu dronom na Grozni u vreme kada je letelica bila u toj oblasti objavili su i čečenski opozicioni Telegram kanal i Baza, ruski kanal povezan s bezbednosnim službama. Baza je takođe navela da je aerodrom Grozni prestao da prihvata dolazne letove zbog navodnog napada.
Istraživači otvorenog koda potvrdili su napad dronom na Čečeniju putem geolokacije.
U postu na Instagram nalogu koji vodi sekretar Saveta bezbednosti Čečenije Hamzat Kadirov, nećak autokratskog lidera regiona Ramzana Kadirova, navodi se da je napad dronom uspešno odbijen. U postu je priložen kratak snimak za koji se sugeriše da prikazuje pogođen dron koji je zahvaćen vatrom. Post je naknadno uklonjen.
Državni medij Grozni-Inform, izgleda upućujući na taj post na Instagramu, takođe je izvestio da je Hamzat Kadirov napisao "svi (dronovi) oboreni".
'Nešto je eksplodiralo'
Prema navodnom transkriptu radio komunikacije između posade u pilotskoj kabini i dispečera u Groznom, koju je 25. decembra objavio VČK-OGPU, telegram kanal koji objavljuje o ratu u Ukrajini i kojeg su ruske vlasti označile "stranog agenta", posada je izvestila da je izgubila kontrolu nad avionom zbog "udara ptica".
Izveštaj VČK-OGPU i autentičnost transkripta nisu mogli biti provereni. Sam taj kanal je doveo u sumnju da je došlo do udara ptice, navodeći u objavi 26. decembra da oštećenja vidljiva na fotografijama ostataka mlaznjaka posle njegovog pada "ukazuju da je raketa koju je lansirao sistem protivvazdušne odbrane verovatno eksplodirala pored aviona".
Preživeli putnik rekao je za ruski državni mediji RT da su bila tri pokušaja sletanja u Grozni i da je pri trećem prilasku "nešto eksplodiralo... Ne bih rekao da je bilo unutar aviona", kao i da mu je komad gelera proleteo između nogu i probio prsluk za spasavanje.
Piloti su usmerili avion od Groznog, a navodni transkript pokazuje da su pitali kontrolni toranj o vremenu u Mineralnije Vodi i Mahačkali, dva grada koja su relativno blizu. Međutim, avion je na kraju krenuo na istok preko Kaspijskog mora i srušio se blizini Aktaua u 11.28 po lokalnom vremenu, oko sat vremena posle prvih izveštaja da je odbijen napad dronom na Grozni.
Snimak mlaznjaka koji se spušta i potom udara u tlo ukazuje da je bio neoštećen i da nije bio u plamenu dok se nije srušio. Slike i snimci repnog dela aviona posle pada pokazuju brojne rupe, poderotine i udubljenja za koje posmatrači kažu da liče na oštećenje od gelera. Ivice rupa su savijene ka unutra, što ukazuje na eksploziju izvan aviona, a ne unutar kabine.
Vojni analitičar Jan Matvejev rekao je za Karent tajm (Current Time – medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike) da je eksplozija ruske rakete Pancir S-1 na određenoj udaljenosti od trupa mogla prouzrokovati štetu.
Pored toga, snimci iz unutrašnjosti aviona pre pada ukazuju na značajnu štetu.
Prema listu Volstrit džornal (The Wall Street Journal), kompanija za bezbednost vazduhoplovstva Ospri flajt solušns (Osprey Flight Solutions) iz Velike Britanije navela je u upozorenju avio-kompanijama da je avion "verovatno oborio sistem protivvazdušne odbrane ruske vojske".
"Video snimak olupine i okolnosti u vezi s bezbednošću vazdušnog prostora na jugozapadu Rusije ukazuju na mogućnost da je letelica pogođena nekim oblikom protivavionske vatre", rekao je, prema Volstrit džornalu, Met Bori (Matt Borie), nadležan za obaveštajna pitanja u Ospriju.
Avion je "oborio ruski sistem protivvazdušne odbrane", napisao je Andrij Kovalenko, šef Centra za suzbijanje dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, na mreži X 25. decembra. On nije naveo dokaze osim postojećih snimaka, medijskih izveštaja i informacija otvorenog koda.
Ukrajina je izvela brojne napade dronovima na vojne ciljeve u Rusiji otkako je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju u februaru 2022. Napadi dronova na Čečeniju i druge delove Severnog Kavkaza pojačani su poslednjih meseci.
Vlasti Kazahstana, Rusije i Azerbejdžana navele su da neće komentarisati uzrok nesreće dok se istraga ne završi, a Putinov portparol Dmitrij Peskov pozvao je druge da ne iznose "hipoteze". U Čečeniji, Ramzan Kadirov nije izneo komentar osim izraza saučešća.
