Mladen Mikulić, 42-godišnji stanovnik Novog Kneževca, opštine na krajnjem severu Srbije, kao sezonski radnik radi poslednjih 25 godina. Kako kaže, radi sve vrste poslova, u zavisnosti od doba godine – na njivi je kada je vreme poljskih radova, a ovih dana radi na građevini u okolini Novog Sada.
"Od sezonskih radova se teško živi, to je više preživljavanje", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE)
Do posla, kaže, putuje sopstvenim prevozom oko 150 km u jednom pravcu.
"Meni je plaćeno 3.500 dinara (30 evra) po danu, za troškove dobijam 4.500 dinara (40 evra). Ustajemo u 4 ujutru, dolazimo kući oko 19 časova. Imamo pauzu od pola sata prepodne za doručak i to je sve, non-stop smo na nogama. I posle toga se tako umorni vraćamo kući", kaže Mikulić.
Uprkos tome, smatra da je jedan od srećnijih sezonaca, pošto je našao posao i u zimskom periodu, kada je manja potražnja za tim poslovima, jer se najveći broj sezonskih poslova nudi kad su u jeku letnji poljoprivredni radovi.
Prema zakonu koji reguliše tu oblast, sezonskim poslovima se smatraju poslovi koji se u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva obavljaju samo u određeno vreme tokom godine, dok se angažovanje na drugim oblicima sezonskih poslova, poput građevinarstva, uređuje Zakonom o radu, u delu o privremenim i povremenim poslovima.
Iako su radno angažovani, uglavnom na teškim fizičkim poslovima, ovi radnici nemaju prava koja su Zakonom o radu zagarantovana radnicima u punom radnom odnosu, popularno "na neodređeno".
"Iz ugla nas pravnika, verovatno bi se moglo reći da je najveći problem što ovi ljudi nemaju zaštitu prema Zakonu o radu. Oni nemaju pravo na penziju, bolovanje, zdravstveno osiguranje i slično", objašnjava Milica Marinković, pravnica i programska menadžerka u nevladinoj Inicijativi A11, koja se bavi ekonomskim i socijalnim pravima ugroženih grupa u Srbiji.
Prema njenim rečima, sezonski radnici su vrlo malo zaštićeni postojećim Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.
Jedna od najproblematičnijih stavki je to što daje mogućnost poslodavcu da sklopi usmeni ugovora sa radnicima, ukazuje Milica Marinković.
"Svakome ko je ikada bio u bilo kakvom radnom odnosu je u startu jasno da je za radnika najznačajniji Ugovor o radu. Tim usmenim sklapanjem ugovora se regulišu radno vreme, uslovi rada kao i naknada za rad. Kada biste pokušali da na sudu tražite svoja prava gotovo je nemoguće bilo šta dokazati", kaže Marinković.
Socijalna karta za rad 'na crno'
Sezonskim radom Mladen Mikulić i njegova supruga izdržavaju dvoje dece. Time su, kako kaže, izgubili pravo na novčanu socijalnu pomoć, koja iznosi 10.385 dinara (manje od 90 evra) mesečno.
"Pa nisam ja za 10 dana zaradio dovoljno da mogu da platim račune i da školujem decu", kaže Mikulić.
Prema rečima Milice Marinković, iako Zakon o socijalnoj zaštiti ne propisuje da se angažovanjem na sezonskim poslovima gubi novčana socijalna pomoć, problemi su nastali kada je 2022. godine uveden elektronski registar socijalne karte koji podataka o građanima iz više različitih evidencija šalje obaveštenja centrima za socijalni rad.
Kaže da Zakon o socijalnoj zaštiti omogućava da se prihodi od sezonskog rada ne računaju kao "redovna plata", odnosno kao primanja ljudi koji su zaposleni "na određeno" ili "za stalno".
"Međutim, kako je uveden registar dolazi do grešaka u sistemu, gde Poreska uprava to ne sagledava na pravi način", objašnjava Marinković.
Ona kaže da je Inicijativa A11 obavestila resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o ovom problemu.
"Prema našim saznanjima, oni su poslali uputstva centrima za socijalni rad da se sezonski rad ne obračunava i da je to protivzakonito. Međutim, nailazimo na terenu na slučajeve da se ljudima sezonski rad obračunava u zaradu i to i dalje pokušavamo da korigujemo", kaže Marinković.
Problem je, dodaje ona, što je mnogo ljudi izgubilo socijalnu pomoć u periodu dok ta greška nije bila uočena.
Kako bi prevenirala da dođe u takvu situaciju 33-godišnja Suzana Petrović bira sezonske poslove na kojima nije prijavljena.
"Radim 'na crno'. Ne smem da budem prijavljena zbog socijalne pomoći. Radim tamo gde ne treba da dajem ličnu kartu da mi ne bi skinuli socijalnu pomoć", kaže za RSE Suzana Petrović.
Na ovaj način ova samohrana majka iz Novog Kneževca izdržava troje dece. Sezonske poslove je, kako kaže, počela da radi kada je imala 14 godina.
Od centra za socijalni rad dobija blizu 20.000 dinara (170 evra) – 10.385 dinara plus oko 3.100 (oko 25 evra) za svako maloletno dete.
"Ovo što zaradim na sezonskim poslovima je malo. Ja danas idem da perem i čistim povrće, radiću do 22h, i za osam sati rada zaradiću 2.400 dinara (20 evra)", kaže Suzana.
Taj posao završiće se za nekoliko dana, nakon čega će Suzana morati da traži novi posao.
A, posao je, kaže Mladen Mikulić, teško naći. On navodi da, iako je prijavljen na Birou za nezaposlene, nikada iz te ustanove nije dobio ponudu za neki posao. Radnici su se, kaže, fokusirali na društvene mreže prilikom traženja novih poslova.
"Na društvenim mrežama sami sebe snimamo i pokazujemo naš kvalitet rada, naše usluge, da smo vredni. Onda se to širi po društvenim mrežama, pa nas pozovu. Ili nas gazda kod kog smo radili preporuči drugom poslodavcu", kaže Mikulić.
Obespravljeni i nezaštićeni
Sezonski radnici uskraćeni su za osnovna prava koja štite stalno zaposlene radnike. Suzana Petrović je tri puta bila u drugom stanju. Nijednom nije imala pravo na plaćeno trudničko ili porodiljsko bolovanje.
"Ne, pošto se ne vodim kao stalno zaposlena. To je samo sezonski posao. Odem na njivu da berem papriku, a sutra ako ne odem nemam ništa", kaže Suzana.
Nema ni zaštite na radu, kaže Mladen Mikulić. Prema njegovim rečima, sezonci na građevini povremeno obavljaju i visinske radove, koje ne prate posebne zaštitne mere.
"Radimo i po krovovima, ali sve što radimo je na našu odgovornost. Nemamo potpisan ugovor sa firmom, radimo na crno. Ne dobijamo zaštitnu opremu, to mi obezbeđujemo ili radimo u našim civilnim odelima", kaže Mikulić.
Prethodnih godina radilo se na nacrtu novog Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, ali u predloženim rešenjima nije bilo mnogo napretka u poboljšanju prava radnika, kaže Milica Marinković iz Inicijative A11.
"I dalje smo govorili o radnim satima, izostanku godišnjih odmora, pravu na bolovanje i sindikalno udruživanje. Bilo je nekih sitnih izmena, ali one nisu bile značajne u smislu sagledavanja boljeg obuhvata prava radnika", kaže Marinković.
Zakon još uvek nije usvojen i nije poznato da li će se ući u izradu novog nacrta nakon kritika nevladinih udruženja.
U Inicijativi A11 kažu da bi kao svetli primeri u pravljenju novog zakonskog okvira mogle da posluže Francuska i Nemačka, gde sezonski radnici i radnice imaju pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje, kao i na sindikalno organizovanje.
Iz perspektive ovdašnjih sezonaca to sada deluje kao daleka budućnost.
