"Grad Beograd nema nikakvog zakonskog uporišta za osnivanje svoje bezbednosne službe, jer je staranje o javnoj bezbednosti u nadležnosti policije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Predrag Petrović, direktor istraživanja u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
Prvi čovek glavnog grada Srbije Aleksandar Šapić najavio je 18. decembra da će u Beogradu biti osnovana Beogradska služba bezbednosti, čiji pripadnici će kao jedan od glavnih zadataka imati da danju patroliraju oko škola i vrtića a noću ulicama stambenih naselja.
'Produžena ruka policije'
Ideja je, rekao je Šapić na konferenciji za medije, da se rastereti rad beogradske policije.
Kako je rekao, Grad planira da u dvorišta svih vrtića i škola u Beogradu uvede "najsavremeniji softver" za detektovanje oružja i tvrdih predmeta. Te kamere će, dodaje, biti povezane sa komunalno-bezbednosnim stanicama koje će biti raspoređene u svim opštinama glavnog grada.
Nije pojasnio, međutim, ko će isporučiti taj softver, kao i koliko će biti usklađen s propisima o zaštiti podataka.
Svaka stanica nadziraće nekoliko vrtića i škola u svojoj okolini, a u njima bi sedeli pripadnici Komunalne milicije i najavljene Beogradske službe bezbednosti, objasnio je gradonačelnik.
Ta nova služba bi, prema njegovim rečima, radila u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i Grad Beograd bi za te usluge plaćao privatnoj kompaniji za obezbeđivanje ljudi i objekata.
"Oni će vršiti nadzor i fizičku kontrolu. Njihova ovlašćenja će biti u skladu sa zakonom, neće biti policajci, ali će biti povezani sa policijom", rekao je Šapić.
On je dodao da je ideja da nova služba bude "oči i uši, pa zašto da ne, i produžena ruka policije".
Ovakva ideja, prema rečima Predraga Petrovića, predstavlja najavu nezakonitog postupanja i nezakonite odluke.
"Staranje o javnoj bezbednosti je zadatak policije i ne spada u nadležnost Grada Beograda. Meni deluje neverovatno to što Šapić najavljuje", kaže Petrović.
On dodaje da bi ovakvoj vrsti inicijative trebalo da prethodi analiza rizika, na osnovu koje bi se donele mere s ciljem da se ti rizici otklone.
"Mi u ovom slučaju ni ne znamo koji su bezbednosni problemi koje ta služba bezbednosti treba da rešava. Rešenje koje je najavljeno deluje prilično neadekvatno i jedino racionalno deluje da neko želi da poprilično zaradi na ovim poslovima", ocenjuje Petrović.
RSE je od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije tražio informacije da li se MUP koordiniše sa Gradom Beogradom o ovom pitanju, kao i da li je urađena analiza rizika u glavnom gradu, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Prema podacima sa zvaničnog sajta Grada Beograda, u glavnom gradu Srbije radi 288 osnovnih i srednjih škola, dok je program predškolskog vaspitanja i obrazovanja organizovan u 696 objekata, od toga je skoro 60 odsto državnih.
Plan gradskih vlasti je da u dvorištima svih škola i vrtića postave više desetina kamera sa savremenim softverom.
"To je izuzetan softver koji je razrađivan dugo, koji nema niko u ovom delu Evrope, i koji bi trebalo da značajno unese bezbednost u te prostore gde se deca nalaze", rekao je Šapić.
On je dodao da Grad radi na ovoj ideji već nekoliko godina i da ona nema veze sa ubistvom koje se u maju 2023. dogodio u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", gde je maloletni učenik iz vatrenog oružja ubio devetoro vršnjaka i školskog čuvara.
Od tada su, odlukom republičkih vlasti, tokom čitavog dana u svakoj školi u Srbiji raspoređeni školski policajci. Gradonačelnik Beograda kaže da uvođenje Beogradske službe bezbednosti neće biti u koliziji sa poslom školskih policajaca.
"Školski policajci ostaju, njih je postavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Mi samo želimo da rasteretimo MUP, jer znamo pod kakvim su opterećenjem, naročito od momenta kada imaju po jednog pripadnika u svakoj školi", rekao je Šapić.
To rasterećenje trebalo bi da donesu pripadnici privatnog obezbeđenja koje bi Grad angažovao preko privatnih firmi.
"To moraju da rade ovlašćene firme za obezbeđenje, a mislim da oni imaju zakonski mogućnost da legitimišu ukoliko im se neko učini sumnjivim", rekao je gradonačelnik.
Privatno obezbeđenje na javnim površinama
U Srbiji postoji Zakon o privatnom obezbeđenju koji u Članu 2 kaže da "usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijske ili druge poslove bezbednosti koje vrše organi državne uprave".
Prema istom zakonu, službenici obezbeđenja imaju ovlašćenje da, između ostalog, legitimiše ljude, privremeno zadrži neko lice ili upotrebi sredstva prinude – poput vezivanja ili vatrenog oružja – "samo u štićenom objektu ili prostoru, ili van štićenog objekta i prostora kada vrši obezbeđenje transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki", kada obezbeđuje privatno lice ili patroliraju između dva međusobno razdvojena objekta.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da pripadnici privatnog obezbeđenja nemaju pravo da patroliraju i legitimišu ljude na javnim površinama i nemaju kompetencije za obavljanje takvog posla.
"Radnici privatnog obezbeđenja se ne obučavaju da se staraju o javnom redu i miru. Oni imaju kompetencije i ovlašćenja za pružanje bezbednosti na javnim skupovima i sportskim priredbama, ali ne i za ovo za šta je Šapić najavio", kaže Petrović i podvlači:
"Glavni zadatak privatnog obezbeđenja je da pruže zaštitu licima, imovini i objektima."
Pripadnicima Beogradske službe bezbednosti bi, kako je rekao gradonačelnik, u patroliranju pomagali pripadnici Komunalne milicije.
Beogradski komunalni policajci u 'akciji': Batine zbog karte
Ova služba počela je sa radom u Beogradu 2010. godine.
Osnovana primarno kao služba koja će rešavati komunalne problema žitelja lokalnih zajednica, ova Komunalna milicija je u međuvremenu dobila mnogo šira ovlašćenja, poput mogućnosti da njihovi pripadnici rade u civilu, snimanja građana, zaustavljanja vozila i upotrebe biber-spreja.
Istovremeno, za razliku od regularne policije, nema sektor unutrašnje kontrole.
Ostaje nejasno na koji način će rad Beogradske službe bezbednosti biti nadziran.
