Sesija na kraju godine na kojoj novinari i javnosti postavljaju pitanja Vladimiru Putinu smatra se šansom za građane Rusije da pitaju predsednika o stvarima koje su im najvažnije. Ipak, mada je veći deo televizijskog maratona fokusiran na domaće teme, Putin ga takođe koristi da pošalje signale Zapadu i ostatku sveta.
Ove godine, Putinova poruka bila je u tonu očekivanjima da će novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp (Trump), kada stupi na dužnost 20. januara, insistirati na okončanju rata Rusije protiv Ukrajine ili barem na prekidu vatre.
Putin je za publiku u Vašingtonu i na Zapadu izneo mogućnost ruskih ustupaka, više puta ponavljajući da je Rusija spremna na kompromis, i naslovi vesti u inostranstvu su odrazili te izjave dok je govorio skoro četiri i po sata.
Međutim, on je izneo brojne uslove u vezi s kompromisom, sugerišući da je cilj Moskve da potčini Ukrajinu i dobije velike bezbednosne garancije od NATO-a i Zapada i dalje na snazi. Pored toga je rekao da smatra ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog legitimnim partnerom za razgovore.
'Dosta toga za razgovor' s Trampom
Putin je rekao da s Trampom nije razgovarao više od četiri godine i da je "spreman za to, naravno, u bilo kom trenutku".
"Biću spreman za sastanak ako on to želi.... Siguran sam da ima dosta toga o čemu ćemo razgovarati", rekao je on.
Putin je, kao što to često čini, možda imao za cilj da prikaže Rusiju kao konstruktivnu zemlju koja je otvorena za dijalog, dok istovremeno ostavlja Moskvi prostor da zatvori vrata bilo kakvim pregovorima i okrivi druge za njihov neuspeh.
On je odbacio tvrdnju novinara američke televizije NBC da bi u pregovorima bio u slabijoj poziciji od Trampa usled velikih gubitaka Rusije u Ukrajini, pada saveznika Bašara el Asada u Siriji i drugih problema s kojima je suočena Moskva.
Budući da Rusija ostvaruje dobitke na terenu dok se njena invazija približava trećoj godišnjici, on je sugerisao da Moskva neće imati puno razloga da pravi kompromise i da će svakom mirovnom procesu pristupiti s pozicije snage.
Na bojnom polju, gde ruske snage imaju prednost posle neuspešne ukrajinske kontraofanzive 2023. godine, "situacija se dramatično menja", rekao je Putin. "Ima kretanja duž cele linije fronta. Svaki dan".
Neodgovoreno pitanje
Kašljajući i pročišćavajući grlo u više navrata, Putin je pokušavao da odiše ležernom mirnoćom, tvrdeći da je Rusija spremna da se bori u nedogled i da nastavi da proizvodi oružje koje joj je potrebno za to, istovremeno pokušavajući da baci sumnju na sposobnost Ukrajine da održi svoju odbranu na duži rok.
"Uskoro će ponestati Ukrajinaca koji žele da se bore, po mom mišljenju – uskoro neće ostati niko ko želi da se bori. Spremni smo, ali druga strana treba da bude spremna i na pregovore i na kompromise", rekao je Putin.
On je uporedio ukrajinske metode regrutovanja s ljudima koji hvataju pse lutalice i rekao da Kijev na front šalje nespremne regrute bez dovoljno obuke, za šta je naširoko optuživana sama Rusija, koja je pretrpela stotine hiljada žrtava dok mesecima vrši pritisak da zauzme ukrajinske gradove koji su praktično uništeni.
Takođe je Ukrajini i Zapadu uputio zajedljive komentare kada je odbacio sugestiju da su netačne njegove tvrdnje da hipersonična raketa srednjeg dometa koju je Rusija koristila protiv Ukrajine prošlog meseca ne može biti oborena, izazivajući SAD na "visokotehnološki duel 21. veka" između rakete Orešnik i američke protivraketne odbrane.
"Neka odrede neku metu za uništenje, recimo u Kijevu", rekao je on.
Uprkos njegovoj samouverenosti da će Rusija pobediti u Ukrajini, jedno pitanje u mnogim ruskim glavama ostavio je bez odgovora: kada će se završiti rat.
Mada je pred kraj maratona rekao da neće biti srećan dok se ruski vojnici ne vrate kući – što desetine hiljada ili više njih nikada neće učiniti – odbio je da odredi vremenski rok za kraja rata ili za obećanje da će iz ruske oblasti Kursk biti izbačene ukrajinske snage, koje tamo drže teritoriju od iznenadne ofanzive u avgustu.
