Ministri spoljnih poslova Evropske unije usvojili su 15. paket sankcija protiv Rusije usmerenih na tankere koji prevoze rusku naftu, dok EU nastoji da spreči zaobilaženje prethodnih mera uvedenih s ciljem da se smanje mogućnosti Moskve da vodi rat protiv Ukrajine.
"Ovaj paket sankcija je deo našeg odgovora za slabljenje ruske ratne mašinerije i onih koji omogućavaju ovaj rat, uključujući i kineske kompanije", navela je u saopštenju u ponedeljak visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas (Kallas).
Ona je dodala da te mere "pokazuju jedinstvo" članica EU u "kontinuiranoj podršci Ukrajini", prenela je redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Naš neposredni prioritet je da Ukrajinu postavimo u najjaču moguću poziciju. Stajaćemo uz ukrajinski narod na svim frontovima: humanitarnom, ekonomskom, političkom, diplomatskom i vojnom. Nema sumnje da će Ukrajina pobediti", dodala je Kalas.
Evropski savet je saopštio da je dogovorio značajan paket mera protiv 54 pojedinca i 30 entiteta "odgovornih za akcije koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine".
Među sankcionisanima je vojnu jedinicu odgovornu za napad na dečiju bolnicu Okmadit u Kijevu, više menadžere vodećih kompanija u ruskom energetskom sektoru, pojedinci odgovorni za deportaciju ukrajinske dece i dva "viša" severnokorejska zvaničnika.
Ruska takozvana "flota tankera u senci" je grupa starih, neosiguranih naftnih brodova koji se koriste za zaobilaženje zapadnih sankcija i nastavak prihoda od prodaje nafte. Loše stanje ovih brodova izazvalo je zabrinutost zbog ekoloških katastrofa.
"Napori da se dodatno ograniči mogućnost Rusije da vodi rat moraju se nastaviti", navodi se u nacrtu saopštenja o zaključcima koje se priprema za samit EU kasnije ove nedelje.
U nacrtu saopštenja, u koji je RSE imao uvid i koji bi mogao da bude promenjen, dodaje se da Evropski savet "snažno osuđuje" Iran i Severnu Koreju zbog pomoći u održavanju "agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine".
EU je navela da povećanje vojne saradnje Moskve i Teherana i slanje severnokorejskih vojnika na frontu imaju "ozbiljne posledice po međunarodni mir i bezbednost" i pozvala je obe zemlje da prestanu da pomažu Rusiji.
EU će nastaviti da finansijski pomaže Ukrajini u suprotstavljanju ruskoj invaziji, sa planovima za isplatu ukupno 18,1 milijardu evra Kijevu 2025. počev od januara.
Po pitanju razvoja događaja u Siriji, EU je pozdravila pad "zločinačkog režima" Bašara el Asada i pozvala na "inkluzivan politički proces koji bi vodili Sirija" za uspostavljanje vlade koja će štiti prava manjina.
Dodaje se da će od šefice evropske diplomatije biti traženo da "pripremi opcije za mere podrške Siriji".
Povodom rata u Pojasu Gazi, EU poziva na "trenutni prekid vatre" i bezuslovno oslobađanje talaca koje drži palestinska grupa Hamas, koju EU i SAD smatraju terorističkom organizacijom.
EU je takođe ponovila stav o rešenju dve države za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba i uspostavljanje "pravednog i trajnog mira".
Samit EU održaće se u Briselu 19. decembra.
