Radovi na Železničkoj stanici u Novom Sadu nisu bili završeni u trenutku nesreće u kojoj je poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi, proizilazi iz dokumenata objavljenih na sajtu Vlade Srbije koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Među 195 dokumenata, objavljenih nakon što je deo javnosti na protestima zahtevao od vlasti da se ona učine javnim, nalaze se i mesečni izveštaji o izvedenim radovima.
Poslednji mesečni izveštaj je za oktobar 2024. godine - neposredno pre pada betonske nadstrešnice sa stanične zgrade 1. novembra.
Taj izveštaj pokazuje da su pojedini radovi na stanici u toku, iako je ona par meseci ranije, u julu, svečano otvorena u prisustvu gradskih, pokrajinskih i republičkih zvaničnika.
Tada su predstavnici vlasti poručivali da rekonstruisana stanična zgrada "prevazilazi evropske standarde".
Izveštaj o izvedenim radovima za oktobar 2024, nabraja šta se sve, u tom momentu, radi u i oko Železničke stanice u Novom Sadu - od "popravke neuspešno izvedenog behatona na peronima", preko ugradnje liftova, do radova na termotehničkoj instalaciji.
"Na gradilištu (je) mali broj radnika koji se bave otklanjanjem nedostataka u svemu, prema primedbama", stoji, pored ostalog, u delu izveštaja koji se odnosi na radove na Železničkoj stanici.
Šta su sve primedbe, u tom dokumentu nije precizirano.
Predmet izveštaja nisu samo radovi na staničnoj zgradi, već na celoj trasi brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom.
Taj projekat su, na osnovu međudržavnog sporazuma, srpske vlasti poverile konzorcijumu kineskih firmi.
Ministarstvo građevinarstva i javno preduzeće "Infrastrukture železnice Srbije" do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE zašto je stanica otvorena, iako radovi nisu bili gotovi.
Šta piše u oktobarskom izveštaju o radovima?
"Završava se najviše nedovršenih pozicija u krilu A i B" stanične zgrade u Novom Sadu, stoji, pored ostalog, u izveštaju za oktobar 2024.
Sama nadstrešnica i radovi na njoj se ne pominju.
U izveštaju piše i da "nadzor ima primedbe na kvalitet izvođenja" na delovima stanice, koji su označeni kao "zgrade SS i TK Novi Sad".
To su objekti za signalno-sigurnosnu i telekomunikacionu opremu.
"Unutar objekta i na fasadi otklanjaju se nepravilnosti od procurivanja i grešaka u izvođenju", dodaje se u delu dokumenta koji se odnosi na te objekte.
Izveštaj detaljnije opisuje i šta se radi na termotehničkim izolacijama u zgradi – odnosno, na ventilacionim i sistemima za grenjanje i rashlađivanje stanice.
U oktobru su, prema izveštaju, ugrađivani i rekonstruisani i pojedini liftovi.
Oktobarski izveštaj opisuje dokle se stiglo sa ugradnjom liftova, njihovom kontrolom i puštanjem u rad.
Radovi na stanici u avgustu i septembru: 'Hitno pojačati ekipu radnika'
Izveštaj za septembar 2024. navodi da na Železničkoj stanici u Novom Sadu treba "hitno pojačati" broj radnika.
"Hitno pojačati ekipu radnika koja radi na popravkama, nedostacima i nedovršenim detaljima kako bi se do tehničkog prijema doveo objekat u ispravno stanje, u svemu prema projektu i ugovoru", navodi se u dokumentu.
Identično se beleži i u izveštaju za avgust 2024, mesec dana nakon što je stanica svečano puštena u rad.
Ove mesečne izveštaje o izvedenim radovima potpisuju dvojica inženjera.
Jedan je u izveštaju označen kao "rukovodilac stručnog nadzora", odnosno firme "Project biro Utiber" deo konzorcijuma firmi koje su, putem tendera, dobile posao nadzora radova.
Drugi inženjer je označen kao "rukovodilac projekta investitora".
Investitor radova je, u ovom slučaju, javno preduzeće "Infrastrukture železnice Srbije".
Podizvođači pobrojani, nema podataka ko je rekonstruisao stanicu
U mesečnim izveštajima imenuje se najmanje 19 podizvođačkih firmi, koje su angažovane na izgradnji brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom.
Međutim, kako je utvrdila analiza RSE, nema preciznih podataka o tome koje su firme radile na stanici.
RSE je kontaktirao sve te firme, ali nijedna nije potvrdila da je bila angažovana na rekonstrukciji stanice.
Šest firmi je odgovorilo da nisu radili na novosadskoj staničnoj zgradi, dok ostale nisu odgovorile na pitanja RSE.
Ko je izvodio radove na stanici ne odgovaraju ni javno preduzeće "Infrastrukture železnice Srbije" i Ministarstvo građevinarstva – institucije koje su, prema ugovoru, bili u obavezi da daju saglasnost na izbor podizvođača.
U mesečnim izveštajima o izvedenim radovima nigde se ne pominju radovi na glavnoj nadstrešnici, utvrdila je analiza RSE.
Vlada Srbije je, inače, objavila sve mesečne izveštaje od jula 2022. do oktobra 2024, osim izveštaja iz aprila ove godine.
Baš u tom mesecu je izvršen tehnički pregled zgrade.
Ko je vršio tehnički pregled i odobrio probni rad?
Tehnički pregled stanične zgrade u Novom Sadu, prema izveštaju dostupnom na sajtu Vlade Srbije, trajao je od 25. marta do 5. aprila.
Za tehnički pregled bile su zadužene tri firme "Trioprojekt", "Beogradčvor" i "KBV Datacom".
Konzorcijum te tri firme za tehnički pregled zgrade je, prema dostupnoj dokumentaciji, izabralo preduzeće "Infrastruktura železnice" bez tendera, a kineskim izvođačima radova poslata je "instrukcija" o njihovom angažmanu i ceni.
Pored inženjera angažovanih od strane te tri privatne firme, tehničkom pregledu zgrade su tokom kraja marta i početkom aprila prisustvovali i predstavnici kineskog konzorcijuma kao izvođača radova, zatim investitora i nadzornog organa.
Izveštaj o tehničkom pregledu pobraja šta je sve kontrolisano, kao i šta je sve od gradilišne i investiciono-tehničke dokumentacije dostavljeno.
Dva dokumenta komisiji nisu dostavljena - "potvrda o završetku objekta o konstruktivnom smislu", kao i "izjava da su radovi izvedeni u skladu sa građevinskom dozvolom".
Ali, komisija za tehnički pregled utvrđuje da kontrolom dokumentacije i pregledom objekta "nisu utvrđeni uslovni nedostaci i nepravilnosti".
Ocenjuje se da su radovi izvedeni u skladu sa rešenjem o građevinskoj dozvoli iz 2021. godine, kao i u skladu sa važećom tehničkom dokumentacijom.
Komisija za tehnički pregled u dokumentu zaključuje i da su "redovno vođeni građevinski dnevnici", kao i da su "korišćeni materijali i oprema zahtevanog kvaliteta".
Pobrojane su i primedbe "koje ne utiču na stabilnost i funkcionalnost objekta".
Među primedbama, koje se odnose na arhitekturu stanične zgrade, navodi se, pored ostalog, da "građevinski radovi na objektima SS i TK nisu završeni", te da "nedostaju prozori" i da "fasade nisu završene".
Zaključak komisije, na osnovu izvršenog tehničkog pregleda, bio je da je "odobren probni rad u trajanju od najviše godinu dana".
Kako je otvorena zgrada?
Na osnovu izveštaja o tehničkom pregledu, nakon kojeg je zgradi odobren jednogodišnji probni rad, stupilo se u dalje korake ka otvaranju stanične zgrade - pokazuju dokumenta sa sajta Vlade Srbije.
Tako se kineski konzorcijum 11. juna obratio investitoru – odnosno javnom preduzeću "Infrastrukture železnice Srbije".
Obaveštavaju ih da je "izvođač završio radove koji su neophodni za bezbedno kretanje putnika u vestibilu krila B stanične zgrade" i podnose zahtev za interni prijem radova.
"Nakon izvršenog internog prijema, putnicima će biti omogućeno korišćenje vestibila i svih sadržaja u njemu", dodaje se u dopisu izvođača radova.
Kineske kompanije u tom dopisu "najljubaznije mole" i da se interni prijem izvrši najkasnije do 14. juna, kako "dinamika radova ne bi bila ugrožena".
Kao razlog se navodi to što je "prebacivanje putnika u vestibil krila B uslov za početak radova na parternom uređenju ispred krila A".
Nakon toga je investitor izvršio interni pregled.
U dopisu se navodi da su prilikom internog pregleda 14. juna klasifikovani "nedostaci manje prirode".
Kineskom izvođaču radova dat je rok od sedam dana otkloni te nedostatke.
U danima pre otvaranja stanice, kineski konzorcijum obaveštava investitora da su "sva pitanja sa spiska" nedostataka "u potpunosti" rešena.
Podnet je zahtev za primopredaju krila B zgrade.
Među dokumentima, objavljenim na sajtu Vlade Srbije je i zapisnik nakon primopredaje zgrade, datiran na 4. jul - dan pre svečanog otvaranja stanice.
"Zapisnik nakon primopredaje utvrđuje da se vestibil krila B može bezbedno koristiti za putnike", stoji u tom papiru.
"Sva odgovornost za ispravnost opreme i bezbednost putnika i osoblja je na izvođaču do konačne primopredaje celog objekta", zaključuje se.
Ovaj dokument se, međutim, ne čini potpunim. Nema memorandum iz kojeg bi se videlo ko ga izdaje.
U kolonama "izvođač", "stručni nadzor" i "investitor" stoje potpisi, od kojih su neki nečitki, pa RSE ne može sa sigurnošću tvrditi ko su osobe koje potpisuju ovaj papir.
A da nisu preduzete mere "radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i bezbednost ljudi" utvrdio je republički građevinski inspektor, 8. novembra - nakon pada nadstrešnice.
U zapisniku o inspekcijskom nadzoru utvrđuje se da u toku izvođenja radova "nije vršena kontrola i provera kvaliteta izvođenja svih vrsta i primena propisa, standarda i tehničkih normativa".
Krilo B zgrade je rešenjem republičke građevinske inspekcije zabranjeno za korišćenje, a do daljeg su obustavljeni i radovi na objektu.
Investitoru i izvođaču radova je inspekcija naredila da provere statiku i stabilnost objekta nakon obrušavanja nadstrešnice.
Objava dokumenata pod pritiskom javnosti
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu trajala je tri godine.
U padu nadstrešnice sa stanične zgrade 1. novembra poginulo je 15 ljudi, dok se dvoje teško povređenih, više od mesec dana kasnije, i dalje bori za život.
Prve izjave izvođača radova i predstavnika ministarstva bile su da nadstrešnica "nije bila predmet rekonstrukcije".
Međutim, deo stručnjaka koji su bili angažovani na rekonstrukciji, kao i fotografije i snimci koji su analizirani u danima nakon nesreće, demantovali su te navode.
Za propuste u vezi sa rekonstrukcijom stanice, tužilaštvo sumnjiči 13 osoba, među kojima je i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić.
Nakon nesreće, usledili su masovni protesti, a jedan od zahteva opozicije, dela građana, kao i studenata koji proteklih sedmica blokiraju rad fakulteta bio je da se objavi sva dokumentacija.
Pod pritiskom javnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. decembra najavio da će 195 dokumenata biti objavljeno na sajtu Vlade, uz tvrdnju da je to kompletna dokumentacija.
Deo stručnjaka, na čelu sa inženjerom Zoranom Đajićem, kao i više nevladinih organizacija, izrazili su sumnju da je kompletna dokumentacija objavljena.
Sumnju su izrazili i studenti koji blokiraju rad više desetina fakulteta, sa tvrdnjom da njihov zahtev o objavi dokumentacije nije u potpunosti ispunjen.
"Dokumentacija koja je objavljena je nepotpuna, a istinitost podataka u njoj još nije potvrđena. Ono što se već sada zna jeste to da je objavljeno 195 dokumenata, a podatak iz tužilaštva govori da ih ukupno ima 857. Takođe, nedostaje dokumentacija o svim tokovima novca", stoji u objavi na zvaničnom X profilu studenata u blokadi od 13. decembra.
Novinari više beogradskih redakcija, uključujući Radio Slobodna Evropa, ranije su tražili dokumentaciju o železničkoj stanici u Novom Sadu od više državnih institucija.
Svi ti zahtevi bili su odbijeni, uz obrazloženje da bi se njihovom objavom "ometala istraga" koju nakon nesreće vodi Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.
