Više od 200 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji izgubilo je mogućnost dobijanja državnih dotacija jer im je Ministarstvo poljoprivrede krajem ove godine pasiviziralo pravni status.
Vlasnici tvrde da je u pitanju odmazda vlasti jer su učestvovali u protestima poljoprivrednika, dok je Ministarstvo poljoprivrede kao razlog navelo prekršaje u radu.
"Mi ne možemo da živimo bez subvencija. Ja lično neću dugo moći. Par meseci možda ću izdržati, a onda ću biti prinuđen da ugasim gazdinstvo", rekao je Predrag Veljković za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Domaćinstvo ovog farmera iz Gokčanice kod Kraljeva na zapadu zemlje ima četiri krave, 30 ovaca, par voćnjaka, i desetak hektara kukuruza, lucerke i ostalih biljaka za prehranu stoke.
Terenske inspekcije i prijave
Njegovo gazdinstvo je među 235 u Srbiji za koje je nakon letošnjih terenskih kontrola Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva (MPVŠ) iniciralo pasivizaciju, a inspekcija podnela prekršajne prijave.
"Odluka je doneta zbog nepravilnosti u korišćenju podsticaja, odnosno usled utvrđenih nepravilnosti u okviru inspekcijskog nadzora", saopštilo je Ministarstvo.
Prema propisu o registru, gazdinstvo u pasivnom statusu ne može da koristi mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje. Između ostalog, pasivan status nastupa u slučaju neispunjavanja obaveza, davanja netačnih podataka koji se odnose na ostvarivanje prava, davanja neistinitih podataka u zahtevu za registraciju ili korišćenje podsticajnih sredstava, kašnjenja u otplati kredita ili u slučaju da ne vrati višak dobijenih sredstava.
Predrag Veljković kaže da mu je status gazdinstva, uz obrazloženje da je nepravilno skladištio stajsko đubrivo, poništen na maksimalnih pet godina i da zbog toga neće moći da dobije subvencije.
Navodi da mu je po osnovu državnih podsticaja u 2024. isplaćeno oko 6.000 evra za krave i proizvedeno mleko, vraćena polovina sume od osiguranja stoke, kao i da je u idućoj godini očekivao uplatu od 2.500 evra za stado ovaca.
Proteklih par godina, poslednji put krajem septembra, Veljković je kao jedan od lidera učestvovao u protestima na kojima su farmeri zahtevali od države obećanih 145 evra po hektaru, cenu dizel goriva bez akciza, moratorijum na poljoprivredne kredite i kontrolisani uvoz agrarnih proizvoda.
Zakazani novi protesti
"Gazdinstva su ugasili da bi ugušili proteste. Računaju ako nas slome da će sa ostalima lako završiti. Nikada se nećemo predati, posebno posle ovoga što su nam uradili", rekao je Veljković.
Nove proteste za 12. decembar je zakazalo Udruženje za spas stočara zapadne Srbije sa zahtevom da se ukine odluka o pasivizaciji gazdinstava i da ostavku podnese Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede iz redova Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za štampu u Beogradu 11. decembra javno je, kako je rekao, zamolio ministra Martinovića da razgovara sa poljoprivrednicima o problemu pasivizacije gazdinstava.
Kako su saopštile organizacije čiji su članovi, rešenja o pasivizaciji njihovih gazdinstava dobili su i aktivista protiv izgradnje rudnika litijuma na zapadu Srbije Zlatko Kokanović, iz udruženja Ne damo Jadar, i Đorđe Ćurčić, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika, koji je na svom traktoru učestvovao u protestu u Novom Sadu zbog pogibije 15 ljudi u tom gradu 1. novembra.
"Ovde se nazire politika jer su kažnjeni oni koji su učestvovali u protestima. A jasno je da su bili prinuđeni da izađu na ulice zato što država probleme u poljoprivredi ne rešava sistemski", rekao je agrarni analitičar Branislav Gulan za RSE.
Ministarstvo negira
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da nisu tačni navodi da progoni poljoprivrednike.
"Ne targetiramo poljoprivredne proizvođače niti nad njima vršimo represiju, već isključivo postupamo u skladu sa zakonima i propisima države Srbije", objavilo je MPVŠ 7. decembra.
Ministarstvo je navelo da su Poljoprivredna inspekcija i Uprava za agrarna plaćanja od avgusta kod 1.580 registrovanih gazdinstava širom Srbije kontrolisale korišćenje podsticajnih sredstava za kvalitetna priplodna i tovna grla, premija za mleko i subvencija po hektaru obradive površine.
Početkom oktobra objavljeno je da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA), u čijem opisu posla je zaštita državne bezbednosti, obavljala informativne razgovore sa pojedinim učesnicima i liderima protesta poljoprivrednika.
"Kako to komentarišem? Pa takvo je danas vreme i politička situacija da se i oni bave tim problemima", kaže agrarni analitičar Branislav Gulan.
Premijer Srbije Miloš Vučević tada je rekao da im je BIA "skrenula pažnju da je pozivanje na blokadu puteva nezakonito".
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u decembru je saopštilo da je budžetom za 2025. srpskoj poljoprivredi opredeljeno skoro 150 milijardi dinara (1,5 milijardi evra).
Svega manje nego pre pet godina
Branislav Gulan, koji više od pola veka analizira stanje u poljoprivredi, smatra da je najveći problem to što vlast nema sistemska rešenja za srpski agrar.
"Srbija sada nema dovoljno hrane za svoje potrebe. Problemi su najveći u stočarstvu, pre svega zavisimo od uvoza svinjskog mesa. Prazni su obori i štale i poljoprivredi je sve gore", kaže Gulan.
Prema popisu poljoprivrede u 2023. Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je broj domaćih svinja u poslednjih pet godina smanjen za više od 30 odsto (trenutno ih je 2.263.705).
Stočarstvom se u Srbiji bavi oko 300.000 gazdinstava od ukupno nešto više od 500.000.
Srbija ima deset odsto manje registrovanih gazdinstava i 20 odsto agrarnog zemljišta manje nego 2018, podatak je RZS. U resursima je oko četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.
U stočnom fondu 2023. godine bilo je 725.408 goveda (17,7 odsto manje), ovaca 1.702.682, (5,4 odsto manje), a koza 149.558 (31,5 odsto manje nego 2018).
