Za Vladimira Putina to je bio trenutak "uspešno ostvarene misije" – u maju 2016. pojavio se na ekranu postavljenom na osunčanim ostacima rimskog amfiteatra u Palmiri u Siriji i hvalio ruske snage pre nego što je renomirani orkestar iz njegovog rodnog grada održao koncert pod antičkim stubovima.
Otprilike sedam meseci ranije, Rusija je pokrenula veliku kampanju vazdušnih napada, vojnu intervenciju koja je bila ključna u spasavanju predsednika Bašara al-Asada od potencijalnog poraza u građanskom ratu u Siriji. Bila je to predstava, doslovno, koja je trebalo da naglasi novi uticaj Rusije na Bliskom istoku – deo talasa propagande koji je naglašavao ulogu Moskve.
Posle zapanjujuće ofanzive pod vođstvom militanata koja je gurnula Asada s vlasti za manje od dve nedelje – što je samo po sebi poniženje Putina koji je izgleda verovao da će invazija na Ukrajinu baciti Kijev na kolena u sličnom kratkom roku – Rusija je daleko uzdržanija.
Kada je osvanuo 8. decembar s vestima da je Asad pao posle četvrt veka na vlasti, neki od glavnih ruskih televizijskih kanala uopšte nisu pominjali Siriju, dok drugi nisu pominjali ulogu Rusije u toj zemlji.
Sledećeg dana, s neizvesnom budućnošću Sirije i sudbinom ruskog prisustva u toj zemlji, dramatični događaji iz protekle dve nedelje privukli su mnogo manje pažnje u ruskim novinama – u njihovim prvim izdanjima od kada se pojavila vest o padu Asada – nego u medijima u drugim zemljama.
Na naslovnoj strani Rosiskaje gazete, zvaničnog vladinog lista, dominirala je ogromna fotografija i priča u šest kolona o Putinu i njegovom autokratskom beloruskom savezniku Aleksandru Lukašenku kako potpisuju bezbednosni pakt, s naslovom koji podseća na bitku u Drugom svetskom ratu.
Sirija je bila u donjem delu pored priloga o Kubi. A vođa gerile na fotografiji s naslovne strane nije Abu Muhamed al-Golani, šef grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS), koja je vodila ofanzivu kojom je svrgnut Asad i koju SAD smatraju terorističkom organizacijom – već Če Gevara.
Bez prethodnog znanja, čitalac tog lista i nekoliko drugih možda ne bi mogao da shvati da je Rusija skoro jednu deceniju imala veliku ulogu u Siriji, zemlji u središtu Putinovih napora da ospori Vašington i Zapad.
Taj kontekst nije se mogao čuti ni od zvaničnika. Kremlj je saopštio da je Rusija dala Asadu utočište i politički azil, navodeći to kao Putinov humanitarni gest. Ali više od 36 sati pošto je potvrđeno Asadovo svrgavanje, ni Putin ni ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nisu javno komentarisali taj ili bilo koji drugi aspekt situacije u Siriji.
I dok se Moskva nije ustezala da preuzme zasluge za spasavanje Asada posle ruske vazdušne kampanje, mediji su se sada bavili svaljivanjem krivice za njegov brzi pad – posebno na samog Asada i na sirijske oružane snage, za koje se sugerišu da su nestale bez borbe.
U članku u popularnom tabloidu MK pod naslovom "Nož kroz puter", urednik za svet Andrej Jašlavski napisao je da je neuspeh u spasavanju Asad ozbiljan udarac na ugledu sirijskih "stranih saveznika", ali je sugerisao da nije imalo smisla pomagati mu na bojnom polju.
"Da su vojnici Sirijske arapske armije nastavili odlučan otpor... našao bi se neko da pomogne, kao i razlog za to. Avaj, to se nije dogodilo", naveo je Jašlavski.
Ruski komentatori fokusirani na vojna pitanja i rat u Ukrajini takođe su izneli svoje mišljenje – neki su ukazivali na blamažu ruskog rukovodstva, dok su drugi kritikovali sirijsku vladu i vojsku.
"Pad Sirije je neka vrsta neverovatne kvintesencije kukavičluka i izdaje iz okruženja Bašara el Asada i sirijske elite uopšte i sirijske vojske posebno", napisao je na Telgramu Sergej Koljasnikov, pod imenom Zergulio.
Kada se 7. decembra činilo da je Asadova sudbina zapečaćena dok su se njegovi protivnici približavali Damasku, Lavrov se uhvatio za još jednu čestu metu ruske kritike: SAD, zajedno s NATO-om.
Govoreći na forumu u Dohi, on je sugerisao da je rat u Siriji deo serije "agresivnih avantura koje su pokrenule SAD i njeni saveznici u Iraku, Libiji, Palestini... Sve je to ponavljanje stare, veoma stare navike da se izazivaju razaranja, neredi, a zatim da pecaju u mutnom ".
"Apsolutno smo uvereni da je neprihvatljivo korišćenje terorista poput Hajat Tahrir al-Šama za ostvarivanje geopolitičkih ciljeva, kao što se to sada radi s organizovanjem ove ofanzive", rekao je Lavrov.
Samo dan kasnije, Moskva HTS više nije nazivala teroristima. U saopštenju od 8. decembra, Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je Asad odlučio da napusti funkciju i zemlju posle razgovora sa "nekoliko učesnika u oružanom sukobu". A državne novinske agencije TASS i RIA Novosti citirale su izvor iz Kremlja koji je rekao da su ruski zvaničnici "u kontaktu s predstavnicima naoružane sirijske opozicije, čiji su lideri garantovali bezbednost ruskih vojnih baza i diplomatskih objekata na teritoriji Sirije".
Ta promena u rečniku i navodne bezbednosne garancije, sugerišu da je glavni motiv Rusije da se distancira od Asada pragmatičan: Kremlj želi da zadrži što može veće prisustvo u Siriji u eri posle Asada.
Drugi razlog zbog kojeg Rusija može biti uzdržana kada je u pitanju skretanje pažnje na Asadov pad jeste taj što se to odigralo tako brzo, što pokazuje da lider koji izgleda čvrsto na vlasti jednog dana može brzo biti zbačen ako se situacija promeni.
