Srbija je, prema podacima do kojih je došao Radio Slobodna Evropa (RSE), u poslednjih pet godina izručila Kini pet kineskih državljana.
I dok je slučaj izručenja jednog državljanina Kine iz Srbije dospeo u javnost 2021, novi podaci, koje je RSE dobio od Ministarstva pravde Srbije putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pokazuju da su izručenja bila šireg obima od onoga što je prethodno bilo poznato.
Sa predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora Srbije i Kine o izručenju, koji priprema Ministarstvo pravde Srbije, Beograd i Peking bi dodatno unapredili saradnju u ovoj oblasti.
U odgovoru na pitanja RSE, Ministarstvo pravde navelo je da trenutno priprema predlog zakona o potvrđivanju ugovora i da je u toku "pribavljanje mišljenja drugih nadležnih institucija".
Da bi ugovor stupio na snagu, po zakonu Srbije moraju da ga ratifikuju poslanici u Skupštini. Ugovor takođe mora biti ratifikovan u Kini.
Ugovor o izručenju jedan je od 28 sporazuma koji su potpisani u maju tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga (Xi Jinping) Beogradu kada se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Odnosi dve zemlje tada su sa "strateškog", "čeličnog" prijateljstva, podignuti na nivo "zajednice sa zajedničkom budućnošću", kako je to tokom posete Beogradu opisao Đinping.
Dogovor o ekstradiciji, koji bi regulisao bilateralno izručenje građana optuženih za zločine, stručnjaci vide kao odgovor na priliv turista i kineskih državljana u Srbiju koji se povezuje sa kineskim investicijama visokog profila i kreditima za projekte kroz pekinšku Inicijativu Pojas i put (BRI).
Od 2016. godine kada je vladajuća Srpska napredna stranka počela da intenzivira odnose sa Pekingom, u Srbiji je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, izdato više od 45.000 radnih dozvola državljanima Kine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) navelo je u odgovoru na upit RSE da trenutno u Srbiji 3.433 državljana Kine ima prebivalište u Srbiji.
Petar Vidosavljević, pravnik u nevladinom Beogradskom centru za ljudska prava rekao je za RSE da je bezvizni režim između dve zemlje olakšao državljanima Kine da dođu u Srbiju i da na taj način, ukoliko su izvršili neko krivično delo u Kini, "pokušaju da izbegnu krivičnu odgovornost".
Međutim, dodaje, ostaje pitanje u vezi sa tim "kako će nadležni organi primenjivati ovaj ugovor".
Vidosavljević ističe da prilikom odlučivanja o zahtevu neke zemlje za izručivanje moraju da budu ispunjeni određeni uslovi.
"Srbija može da izruči stranog državljanina samo ukoliko ga njegova država potražuje zbog dela koje je krivično delo i po zakonu Srbije, da se krivično delo ne odnosi na političko delo, da se ne dozvoli izručenje osobe ukoliko bi mu u njegovoj zemlji pretila tortura, odmazda ili nečovečno postupanje ili ukoliko postoji sumnja da on u zemlji porekla neće imati pravično suđenje", pojašnjava Vidosavljević.
Kontroverze oko izručenja Kini
Peking se suočava sa optužbama organizacija za ljudska prava da koristi sistem izručenja širom sveta, ne samo da bi u zemlju vratio kriminalce, već i političke disidente i pripadnike manjinskih zajednica u zemlji, poput Ujgura.
Safeguard Defenders, nevladina organizacija sa sedištem u Madridu upozorila je na takve zloupotrebe.
Prema podacima organizacije Safeguard Defenders, Kina je do sada potpisala više od 60 bilateralnih sporazuma o izručenju, od kojih je u nacionalnim parlamentima ratifikovano više od 40.
Od dolaska Si Đinpinga na vlast u Kini 2012. godine, Safeguard Defenders su zabeležili blizu 70 pokušaja kineskog režima da procedurom izručenja vrati 400 ljudi, od kojih je većina bila u Evropi.
Zahtevi za izručenje, prema toj organizaciji, bili su zasnovani na "slabim pravnim osnovama".
U poslednjih pet godina sudovi u desetak evropskih zemalja su stopirali ekstradiciju koje je tražila Kina, zbog sumnje da bi se osoba čije se izručenje traži mogla suočiti sa represijom i odmazdom režima.
Među državama koje su odbile izručenje kineskih državljana neke imaju ugovore o izručenju s Kinom, kao što su Francuska i Italija.
Srbija ima potpisane ugovore o izručenju sa brojnim državama, od susednih Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, preko Nemačke, Turske, Belorusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, do Sjedinjenih Američkih Država. Tekstovi ugovora su javno dostupni, nakon što su ratifikovani u Skupštini.
Slučaj Srbije
Podaci Ministarstva pravde o izručenjima kineskih državljana pokazuju da je svih pet kineskih državljana, izručenih Kini od 2019. zaključno sa 2024. bilo krivično gonjeno.
Kina je izručenja tražila zbog krivičnog dela prevare (tri slučaja), pranja novca (jedan slučaj) i nanošenja teških telesnih povreda sa umišljajem (jedan slučaj).
S obzirom na to da bilateralni Ugovor o izručenju nije još stupio na snagu, postupci izručenja realizovani su u u skladu sa domaćim zakonom, kojim se reguliše međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima.
Bilateralni Ugovor o izručenju, ako ga ratifikuje parlament, mogao bi da pojednostavi taj proces, kaže Vidosavljević.
Međutim, dodaje, da s obzirom da sadržaj sporazuma potpisanog u maju nije javno dostupan, među zagovornicima ljudskih prava postoji zabrinutost da li će svi elementi sporazuma biti otkriveni.
Neobjavljivanje ugovora sa Kinom manir je vlasti u Srbiji.
Jedan od poslednjih slučajeva u nizu odnosi se na ugovore sa kineskim građevinskim kompanijama angažovanim na rekonstrukciji glavne železničke stanice u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice stradalo 15 ljudi.
Rekonstrukcija stanice trajala je tri godine, a betonska nadstrešnica se urušila tri meseca nakon svečanog otvaranja, kojem su prisustvovali brojni državni zvaničnici.
Jedan od argumenata zašto ugovori sa kineskim građevinskim kompanijama nisu dostupni javnosti, koji je koristio predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je da je kineska strana insistirala na tome.
