Švajcarska i Evropska unija od marta pregovaraju o novom okviru svojih trgovinskih odnosa pošto su prethodni razgovori propali 2021. godine, ali je zabrinutost u Švajcarskoj zbog brzog porasta populacije te zemlje zakomplikovala proces.
Švajcarski zvaničnici pokušavaju da dogovore uslove pod kojima mogu da kontrolišu imigraciju iz EU. Zvaničnici EU zabrinuti su da bi takav ustupak ohrabrio države članice da traže opcije za svoje izuzeće i oslabio jedinstveno tržište Unije.
O čemu se pregovara?
Razgovori imaju za cilj modernizaciju ekonomskih sporazuma EU i Švajcarske, koja je četvrto po veličini izvozno tržište Unije, u oblastima od električne energije do državne pomoći, saobraćaja, slobode kretanja i zaštite plata.
Dve strane se takođe nadaju da će se dogovoriti o budućem finansijskom doprinosu Švajcarske Uniji.
Paket mera trebalo bi da sadrži sporazume o rešavanju sporova i primeni zakona.
Obuhvata koncept takozvanog "dinamičkog usklađivanja" zakona regulisanih bilateralnim sporazumima, prema kojem je Švajcarska obavezna da, dok zadržava garancije iz svog Ustava, prilagodi svoje zakone s relevantnim promenama u pravu EU.
Zašto je sporna imigracija?
Stanovništvo Švajcarske je brzo poraslo ovog veka, izazivajući zabrinutost da je infrastruktura prenapregnuta, da su kirije previsoke, a plate pod pritiskom.
Iskorišćavaju te brige, najveća partija u donjem domu parlamenta, desničarska Švajcarska narodna partija (SVP), pokrenula je referendumsku kampanju kako bi sprečila da broj stanovnika dostigne 10 miliona pre 2050. godine.
Broj stanovnika Švajcarske je premašio sedam miliona sredinom 1990-ih, ali je ove godine dostigao devet miliona, čime je na putu da dostigne granicu koju je naveo SVP mnogo pre sredine veka.
U želji da stiša pozive na ograničavanje stanovništva, Švajcarska je tražila takozvanu "zaštitnu klauzulu" u svom sporazumu s EU koja bi joj omogućila da ograniči migracije. To bi bilo protivno principu slobodnog kretanja ljudi jedinstvenog tržišta i moglo bi podstaći druge zemlje da traže izuzetke.
Porasta stanovništva u Švajcarskoj je velikim delom posledica rasta radne snage koji je navođen njenim modelom pogodnim za poslovanje s niskim porezom i većim platama. Švajcarske kompanije koje se oslanjaju na pristup tržištu rada EU kažu da bi im ograničenja za zapošljavanja moglo otežati pronalaženje radnika i podstaći firme da prošire svoje poslovanje u inostranstvu.
Ko u Švajcarskoj mora da odobri dogovor?
Ako dogovor bude postignut, on će biti poslat u švajcarski parlament. Poslanici očekuju da će odobrenje biti izazov posle neuspeha u prethodnim pregovorima.
Ako parlament odobri sporazum, što bi moglo da potraje do 2026. godine, gotovo je izvesno da će biti stavljen na referendum. To bi moglo da predstavlja još veći izazov za vladu.
Poslanici koji podržavaju sporazum su nervozni da bi on mogao da bude centralno pitanje saveznih izbora 2027. Neki stoga žele da osiguraju da referenduma ne bude pre 2028. godine.
Ko se protivi dogovoru?
Opozicija dolazi i s leve i s desne strane. Argumenti često odražavaju tvrdnje koje su koristili kritičari članstva Velike Britanije u EU tokom kampanje za referendum o Bregzitu 2016.
U tim argumentima se na različite načine tvrdi da je EU preterano regulisana i birokratska, što bi naškodilo tržišnoj ekonomiji Švajcarske ili da je neoliberalna pretnja koja rizikuje da ugrozi plate.
Kao i s Bregzitom, opozicija se usredsređuje na argument da je nacionalni suverenitet ugrožen i da je Švajcarska pokazala da su njeni ustavni aranžmani ostvarili veći prosperitet i stabilnost nego što je slučaj drugde.
Švajcarska ne bi trebalo da bude podložna diktatu sudova EU koji narušavaju njenu mogućnost da određuje politiku, kažu kritičari.
