Nikola iz Severne Mitrovice smatra da pripadnici srpske zajednice na predstojećim parlamentarnim izborima 9. februara treba da pokažu da ostaju "u igri" ali da su im potrebni "novi igrači ili treneri" kako bi se njihov glas čuo u kosovskim institucijama.
"Ne znamo više gde ćemo, kuda ćemo, gde udaramo", kaže on za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Nemanja smatra da Srbi sa severa Kosova nikada nisu trebali da napuste kosovske institucije kada su već pristali da učestvuju u njima, dok Nenad zastupa ideju da Srbi treba da učestvuju na izborima ali sa "novim, mladim i poštenim ljudima".
"Mora da se izađe na te izbore, sigurno će da bude bolje za nas Srbe. Ni policija nije trebala da skida uniforme, od tada nam je krenulo sve negativno", kaže Blagoje, takođe iz Severne Mitrovice.
U aktuelnom sazivu Skupštine Kosova devet od deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu je u rukama Srpske liste – najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Međutim, ti poslanici ne učestvuju na sednicama zbog "strateškog delovanja", kako su ranije nazvali bojkot kosovskih institucija, već se pojavljuju jednom u šest meseci kako ne bi izgubili mandate.
Srpska lista, još nije zvanično potvrdila da će uzeti učešće na ovim izborima ali je predsednik ove stranke, Zlatan Elek, rekao da se tako nešto očekuje. On je nakon stranačkog skupa u Gračanici 25. novembra, novinarima rekao da su pripremljene sve radnje koje za učešće na izborima nalaže Centralna izborna komisija ali da se ipak čeka odluka predsedništva i organa Srpske liste.
Marija iz Severne Mitrovice smatra da bi bio "pozitivan korak" ukoliko bi Srpska lista izašla na izbore 9. februara kako bi srpska zajednica dobila svoje "validne predstavnike".
"Ponovo bi se donekle čuo taj glas Srba sa severa", smatra ona.
Stevan iz Leposavića takođe smatra da Srbi treba da učestvuju na kosovskim parlamentarnim izborima "kako bi na demokratski način stvari preuzeli u svoje ruke".
Napominje i da je narod zbunjen jer još uvek ne znaju da li treba da uzmu učešće na izborima ili ne.
"Narod je kao stado ovaca, idemo tamo, idemo ovamo, hoćemo, nećemo. Ni sam ne znam", kaže on.
Leposava iz Gračanice, jedne od šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra, nema konkretan stav o učešću na izborima 9. februara već kaže "kako svi, tako i ja".
Potom dodaje da bi ipak bilo dobro da Srbi budu deo kosovskih institucija "jer mi ovde živimo".
Živojin iz Gračanice ocenjuje da Srbi na Kosovu nisu dosledni jednoj politici, te da politički predstavnici često zbunjuju narod.
Da će na predstojećim parlamentarnim izborima sasvim izvesno učestvovati ranije je za RSE potvrdio Nenad Rašić, lider političke partije Za slobodu, pravdu i opstanak.
Učešće na ovim izborima su u načelu potvrdile i stranke Srpski narodni pokret Milije Biševca i Branimira Stojanovića, te Partija Kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića. Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića još uvek nije donela odluku.
Važnost poslaničkih mandata
Politikolog Ognjen Gogić ukazuje da bi ponovni bojkot izbora od strane Srpske liste mogao da znači malu izlaznost pripadnika srpske zajednice ili da deset poslaničkih mandata, koliko je prema Ustavu Kosova rezervisano za srpsku zajednicu, ode u ruke drugih političkih stranaka.
Napominje da će, ukoliko Srpska lista odluči da bojkotuje i ove izbore, to podržati i Beograd dok će druge političke predstavnike koji budu učestvovali na izborima proglasiti "izdajnicima".
Gogić smatra ipak da će Srpska lista nastojati da sačuva poslaničke mandate jer su oni ključni za izglasavanje važnih zakona u Skupštini Kosova.
Primera radi, ustavne promene na Kosovu nisu moguće bez podrške dve trećine glasova poslanika iz redova manjinskih zajednica. To u praksi znači da bi za promenu Ustava Kosova bilo neophodno najmanje sedam glasova poslanika iz redova srpske zajednice.
"Važno je da poslanici Srba imaju neki minimalni konsenzus šta su interesi Srba. Zato su važni poslanički mandati, imaju moć da utiču na donošenje nekih važnih propisa", objašnjava Gogić.
On, s druge strane, napominje da osvajanje svih deset poslaničkih mandata od strane Srpske liste ne bi značilo da oni ne bi podržali neke izmene koje su štetne po srpsku zajednicu.
"Srpska lista samo želi da ona to kapitalizuje, čak iako da glas za neka pitanja ona hoće da ona bude ta koja će da izvuče korist a ne neko drugi. Zato želi da kontroliše najmanje tih sedam poslaničkih mandata", dodaje Gogić.
Ukazuje da ova stranka ima prednost u odnosu na druge jer ima podršku Beograda, a samim tim i mogućnost da "kontroliše" zaposlene u institucijama Srbije na Kosovu, kao i sve one koji imaju neki vid finansijske pomoći iz budžeta Vlade Srbije.
Da će Srpska lista "ponovo ucenjivati" svoje birače veruje i Nenad Radosavljević, politički aktivista iz Leposavića i direktor RTV Mir.
"Oni su zavisni od struktura iz Beograda i novca koji se šalje iz Beograda. Time se stvara mogućnost da ponovo dočepaju vlast nad ovo malo Srba", kaže on.
Radosavljević ipak napominje da su mnogi čelnici Srpske liste "diskreditovani" u narodu, te da će na listu kandidata morati da postave neke nove ljude.
Mesec dana nakon oružanog napada u Banjskoj septembra prošle godine, za koji je odgovornost preuzeo tadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, ova stranka je promenila rukovodstvo.
Na čelu stranke je došao Zlatan Elek, inače, vršilac dužnosti direktora Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici.
