Male su šanse da Srbija u decembru otvori novi klaster u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU), iako Mađarska koja predsedava EU i dalje tvrdi da će nastaviti da se angažuje kako bi se ubedile države članice da odmrznu proces pregovora o članstvu sa ovom zemljom.
U ponedeljak, 25 novembra, održan je vanredni sastanak ambasadora država članica EU gde se raspravljalo o narednim koracima u odnosima sa zemljama koje su u procesu pristupnih pregovora.
Ambasadori su odobrili otvaranje novih klastera sa Albanijom, ali nisu postigli saglasnost oko Srbije.
Evropska komisija već treći put preporučuje otvaranje klastera 3 u pristupnim pregovorima, ocenivši da je Srbija tehnički spremna za ovaj klaster koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.
Srbija je poslednji put u decembru 2021. imala međuvladinu konferenciju (forum gde se otvaraju ili zatvaraju poglavlja).
Pored Crne Gore, smatrana je liderom u pristupnim pregovorima.
Međutim, odbijanje beogradskih vlasti da se uvedu sankcije Rusiji u skladu sa odlukama EU kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine, ključni je razlog zašto su pregovori o članstvu između Brisela i Beograda "na ledu".
Srbija ima najniži stepen usklađenosti u regionu. Zemlja pokušava da poveća nivo usklađenosti sa spoljnom politikom EU, ali samo u onim merama Brisela koje se ne odnose na Rusiju ili na ruske interese.
Kako je za RSE potvrdilo više izvora, mnoge zemlje su osim problema sankcija Rusiji, spomenuli i nedovoljne rezultate u vladavini prava, slobodi medija, te dijalogu sa Kosovom.
Bilo je nekih država, kažu naši izvori, koje takođe zahtevaju odgovornost za napad u Banjskoj, u septembru 2023 godine.
Šta stoji u mađarskom non-paperu o Srbiji?
Kako bi se ubedile države članice da odobre otvaranje klastera sa Srbijom, Mađarska je kao predsedavajuća EU predstavila non-paper o Srbiji u kojem je pokušala da obrazloži zašto treba organizovati međuvladinu konferenciju sa Srbijom.
U dokumentu u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid stoji da je Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu jasno pokazala svoj stav o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, izražavajući to u međunarodnim organizacijama i konferencijama.
"Srbija je pružila najveći paket pomoći Ukrajini među partnerima u regionu Zapadnog Balkana. Srbija je spremna da nastavi kako je ranije bilo predviđeno i dodatno ojača svoju podršku Ukrajini, uključujući i značajan paket energetske opreme i razmenu iskustava o pregovorima sa EU članstvo", navodi se u mađarskom non-paperu koji je Budimpešta predala predstavnicima ostalih članica EU.
Spominje se da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU povišen na 58 odsto u poređenju sa prethodnom godinom kada je bio na 51 odsto.
Mađarska u ovom dokumentu potvrđuje državama članicama EU da je Srbija posvećena putu ka EU, sa ambicijom da ispuni privremena merila za poglavlja 23 i 24 koji se odnose na vladavinu prava "najkasnije do kraja 2025. godine" i da se u potpunosti uskladi sa pravnim tekovinama EU u cilju zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026.
U ovom dokumentu, Mađarska ističe da će Srbija ispuniti svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, te da će se "uzdržati od bilo kakvog jednostranog poteza koji nije konsultovan sa EU".
Mađarska najavljuje takođe da će Srbija uvesti vizni režim za četiri države iz takozvanih trećih zemalja, te da će se uskladiti sa normama i praksom EU u procesu izručenja osoba iz tih zemalja.
Među važnim elementima u cilju ubeđivanja svih država članica da odobre otvaranje klastera, Mađarsko predsedavanje, u ovom non-paperu spominje pokretanje procedure za imenovanje novog Saveta REM-a i dodatno usklađivanje svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU "do prvog kvartala 2025. godine".
Rampa Srbiji, ali se diskusije nastavljaju
Diplomatski izvori RSE su rekli da je većina država članica ocenilo da ovaj non-paper predstavlja, kako su neke države ocenile, "listu obećanja", a da nema konkretnih rezultata koji su neophodni za zeleno svetlo.
Predstavnici predsedavajuće Mađarske novinarima su potvrdili da će se diskusije o Srbiji nastaviti i da ova tema ostaje na dnevnom redu u narednim sastancima na nivou ambasadore država članica EU.
U svetlu izvesnog otvaranja novog klastera sa Albanijom, te verovatnog zatvaranja četiri poglavlja u pristupnim pregovorima Crne Gore i EU, Srbija bi, u postojećim okolnostima i raspoloženju, eventualno mogla imati jedino političku međuvladinu konferenciju.
Radi se o formatu gde država kandidat raspravlja o stanju u zemlji sa predstavnicima država članica, ali se ne pokreće nijedan korak u pregovorima o članstvu.
