Etiopija drži hiljade civila u kampovima u Amhari, kaže Amnesti internešenel
Od aprila 2023. savezna vlada je u sukobu sa Fanom, dugogodišnjom milicijom za "samoodbranu" etničke grupe Amhara, drugom po veličini u Etiopiji.
U septembru je savezna vojska rasporedila veliki broj trupa širom regiona zajedno sa bezbednosnim vlastima Amhare.
Od 28. septembra, ova radna grupa je "popunila četiri improvizovana logora širom regiona Amhare hiljadama civila", saopštio je Amnesti.
Ova međunarodna grupa za ljudska prava je saopštila da je intervjuisala dve osobe koje su nedavno puštene iz logora, pet članova porodica zatočenika i devet pouzdanih izvora koji znaju o masovnim zatočenjima.
Bivši zatočenik rekao je da je lokalna policija "upala u moju kuću sa puškom, uhapsila me pred mojom decom i nije dala objašnjenje. Bio sam bespomoćan".
Brojni izvori su takođe rekli Amnestiju da etiopske vlasti organizuju ono što oni nazivaju "rehabilitacioni trening" u ovim kampovima.
Kako su vlasti ograničile pristup regionu, tvrdnje nisu mogle biti nezavisno proverene.
Amnesti je saopštio da Etiopija "mora okončati višemesečno proizvoljno masovno zatvaranje hiljada ljudi u regionu Amhare".
Talas hapšenja pogodio je i one koji su osporavali mešanje vlade u pravosudni sistem, kao i veliki broj akademika.
"Etiopija je ušla u novu eru nepoštovanja nacionalnih, regionalnih i međunarodnih obaveza ljudskih prava", rekao je regionalni direktor grupe za istočnu i južnu Afriku Tigere Čaguta.
"Tokom proteklih pet godina, proizvoljna masovna pritvaranja su korišćena kao političko oruđe za utišavanje miroljubivih neslaganja, često pod maskom zakona o vanrednom stanju", rekao je Čaguta.
Etiopija je u avgustu 2023. proglasila vanredno stanje u severnom regionu Amhare, gde živi oko 23 miliona ljudi.
Iako je varedno stanje ukinuto u junu 2024. godine, previranja su i dalje mučila nemirni region.
Sukob je pokrenut pokušajima savezne vlade da razoruža Fano.
Izvor: AFP