Gradske vlasti ograničile su 5. novembra kretanje građana Beograda kroz jedan deo prolaza Bezistan u centru grada. U delu gde se na nadstrešnici vidi da je deo plafona odvojen od tavanice, prolaz je ograđen trakom.
Zatvaranje je usledilo nekoliko dana nakon nesreće koja se desila 1. novembra u Novom Sadu, kada se obrušila nadstrešnica na skoro renoviranoj Železničkoj stanici, prilikom koje je 14 osoba poginulo, a tri su teško povređene.
Gradski urbanista Beograda Marko Stojčić najavio je da će u narednim danima nadležne službe obići sve javne prostore, kao i javne objekte u vlasništvu Grada i utvrditi da li postoji potreba za onemogućavanjem korišćenja određenih prostora, odnosno delova objekata, kako bi se sprečila potencijalna tragedija.
"Prvi od prostora koji će biti ograničen za korišćenje jeste prostor Bezistana, iako ovaj prostor, odnosno parcela na kojoj se nalazi, nije u vlasništvu Grada Beograda, jer nisu rešena imovinsko-pravna pitanja", rekao je Stojčić, a objavljeno je na sajtu gradske uprave.
Građani su na situaciju u ovom prolazu u centru grada ukazivali i ranije.
"Ovde sigurno prolazim svakodnevno i ovo nisam primetila sve dok Grad ovo nije obeležio. Generalno ne osećam se uopšte bezbedno i ovo što se dogodilo (u Novom Sadu) možda je na neki način logičan ishod, da tako ružno kažem, jer se uopšte ne vodi računa", rekla je za RSE Aleksandra iz Beograda.
Penzionerka Gordana Marić Bezistanom prolazi redovno, ali kaže da nije primećivala šta joj je iznad glave.
"Baš sam pričala sa prijateljem juče i rekla mu da će ovo sve da padne. Ja moram da se sklanjam odavde, ovo je nestvarno. Ja sam zgranuta", rekla je ona.
Na pitanja koje su to tačno lokacije i na koji način Grad planira da reši situaciju u prolazu Bezistan, RSE nije dobio odgovor do objavljivanja vesti.
Prema javno dostupnim podacima, prolaz Bezistan koji povezuje Trg Nikole Pašića i Trazije, projektovao je arhitekta Vladeta Maksimović 1952. godine.
U prolazu Bezistan nalazi se okrugli plato, sa fontanom i bronzanom skulpturom u njenom centru, koju je 1959. godine uradio vajar Aleksandar Zarin, a nosi naziv "Devojka sa školjkom".
