Opozicija je ponovo u Skupštini Srbije. Posle pauze od dve godine zbog bojkota izbora, opozicioni poslanici vratili su se u skupštinske klupe.
Iako vladajuća Srpska napredna stranka sa partijama manjina ima i dalje većinu za formiranje vladajuće koalicije, opoziciji je nakon vanrednih izbora održanih 3. aprila pripala trećina mandata od ukupno 250.
Opozicione stranke koje su ušle u parlament su šarolike, od proevropskih do desno orijentisanih. Opoziciono će delovati i pojedine manjinske stranke.
Prethodne dve godine te stranke nisu imale parlamentarnu snagu, jer su odlučile da ne učestvuju na izborima, navodeći nefer izborne uslove.
RSE je razgovarao sa pojedinim poslanicima opozicije o tome kako će se odrediti prema nekim od ključnih državnih pitanja i šta će biti njihovi prioriteti.
Moramo: Za usaglašavanje sa politikom EU
"Ja hoću da pričam i o Evropi, i o Kosovu, i o našim integracijama, i o putu na Zapad", rekao je za RSE Nebojša Zelenović, poslanik izborne liste "Moramo".
Ta izborna lista je osvojila 13 mandata. Čine je proevropske stranke i pokreti, kao i ekološko udruženje.
Srbija, kako kaže Zelenović, treba što pre da postane deo evropskih integracija.
"Mora da se uvedu restriktivne mere prema Rusiji, mora da se odredi naš put i usaglašavanje sa politikom EU. Vreme ne radi za nas ni po pitanju Kosova", dodao je Zelenović.
Upitan koje bi odluke oko Kosova podržali u parlamentu, Zelenović kaže da prvo moraju da znaju "šta je na stolu" da bi izneli svoje predloge.
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja nije sledila spoljnu politiku EU u uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Zbog toga, prema izjavama zvaničnika u Beogradu, Srbija u junu nije otvorila novi klaster u pregovorima o pridruživanju EU.
Poslanici sa liste "Moramo" će, kako je rekao Zelenović, predložiti zakon o zaštiti od rudarenja litijuma i bora, kao i novi zakon o radu.
DS: Ne verujemo da ćemo biti u poziciji da podržimo vlast
Dragana Rakić, poslanica Demokratske stranke, najavljuje da će se njene kolege truditi da građanima pokažu zašto je važno da Srbija bude punopravna članica EU.
Upitana o sankcijama Rusiji kaže da se to podrazumeva jer Srbija želi da bude deo EU, kao i da je ta odluka na Vladi Srbije.
"Ako nam je zvanična politika da budemo deo EU, podrazumeva se da moramo da uskladimo i svoju unutrašnju i spoljnu politiku sa EU", napominje Rakić.
Kada je reč o odlukama u vezi sa dijalogom sa Prištinom, i ona poručuje da opozicija prvo mora da "zna koje su karte na stolu".
Demokratska stranka bila je na vlasti posle demokratskih promena 2000. godine, kada je srušen režim Slobodana Miloševića. Od 2012. godine je u opoziciji.
Dragana Rakić navodi da će se poslanici DS zalagati za zaštitu radnika i penzionera.
Upitana da li bi poslanici DS podržali u parlamentu neku od odluka vlasti kaže da ne veruje da će ikad biti u toj poziciji. To objašnjava time da ne veruje da će ti predlozi vlasti biti u interesu građana.
Demokratska stranka ima 10 poslanika i nastupaće u okviru svog poslaničkog kluba.
Na izborima je učestovala na listi "Ujedinjeni za pobedu Srbije" koja je okupljala više stranaka.
Narodna stranka: Razgovor u parlamentu o Rusiji, Kosovu
Miroslav Aleksić, poslanik Narodne stranke, kaže da se o sankcijama Rusiji, o Kosovu i drugim temama važnim za integritet Srbije mora raspravljati u parlamentu.
Stav Narodne stranke je da Srbija ne treba da pristane na nezavisnost Kosova.
Ova stranka je najavila da će stav o sankcijama Rusiji zauzeti kada čuje od vlasti u parlamentu koje bi bile posledice njihovog neuvođenja.
Aleksić kaže da poslanici Narodne stranke nisu spremni da daju bilo kakvu podršku predlozima vlasti u vezi sa tim pitanjima.
"Verovatno će vlast pokušati da podeli odgovornost sa nekim, zbog pogrešnih odluka iz prethodnog perioda nismo spremni da učestvujemo u podeli bilo kakve odgovornosti sa njima", poručuje Aleksić.
On najavljuje da će se poslanici Narodne stranke baviti stanjem u javnim preduzećima, povećanjem subvencija u poljoprivredi, povećanjem minimalne zarade. Takođe kaže da će predložiti zakon o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma.
Narodna stranka ima 12 poslanika. Takođe je na izborima bila na listi "Ujedinjeni za pobedu Srbije".
Lider Narodne stranke Vuk Jeremić je bio šef diplomatije u vreme vlasti Narodne stranke.
Novi DSS: Bez podrške za evropski put
Miloš Jovanović, lider desno orijentisane Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) kaže da će njihovi poslanici u političkim raspravama u parlamentu zastupati stav da evropska perspektiva u smislu članstva za Srbiju "suštinski ne postoji".
"Saradnja sa svima, ali da jasno kažemo da članstvo više nije prioritet za Srbiju, da sankcije Rusiji nećemo uvoditi, da nećemo postati NATO članica", rekao je Jovanović.
Kaže i da ne bi podržali odluke vlasti koje bi išle u pravcu ubrzanja dijaloga sa Kosovom ili evropskih integracija, jer Srbija može postati članica EU "samo ako prizna secesiju Kosova".
Jovanović je izjavio novinarima u Skupštini Srbije da je krajnje vreme da se otvore rasprave i po pitanju politike u vezi sa Kosovom.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008, što zvanični Beograd ne priznaje.
Ali Srbija, pod pokroviteljstvom EU, vodi dijalog sa Kosovom o normalizaciji odnosa. Taj dijalog treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.
"Nećemo glasati ni za jedan predlog, meru ili političko delovanje koje treba da ubrza taj nepostojeći (evropski) put", poručuje Jovanović.
Ali dodaje da neće imati problem da podrže ono što "smatraju dobrim" poput uvođenja vojnog roka.
Jovanović najavljuje da će predložiti zakone o vojnoj neutralnosti, kao i inicijativu za izmene zakona o poreklu imovine.
DSS je na izborima učestvovao na listi "Nada". Ova izborna lista osvojila je 15 mandata. U međuvremenu je stranka promenila ime u Novi-DSS.
Nekadašnji lider DSS-a Vojislav Koštunica pobedio je 5. oktobra 2000. na izborima za predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.
Ova stranka je od 2008. u opoziciji.
Dveri: Podržaćemo sve što je u skladu sa našim programom
"Očuvanje Kosova u sastavu Srbije je naš prioritet", kaže poslanica Dveri Tamara Milenković Kerković.
To je bio njen odgovor na pitanje RSE kako će se poslanici ovog desno orijentisanog pokreta određivati u parlamentu oko Kosova.
Takođe najavljuje da ne bi podržali ni uvođenje sankcija Rusiji.
"Protiv smo uvođenja sankcija Rusiji, Rusija je naš strateški partner i čuvar suverenosti u Savetu bezbednosti UN", dodala je.
Zvanični Beograd nije uveo sankcije Rusiji. Srbija osim što skoro u potpunosti zavisi od ruskog gasa, takođe računa na podršku Moskve u Savetu bezbednosti UN u nepriznavanju nezavisnosti Kosova.
Što se tiče EU, Dveri će se zalagati za redefinisanje odnosa nakon 22 godine "neuspešnog ulaženja".
"Treba da budemo najbolji sused EU, i razvijemo odnose u obostranom interesu", rekla je Milenković Kerković.
Ona takođe kaže da nikada neće podržati evropske integracije koje podrazumevaju priznanje nezavisnosti Kosova.
Dodaje da bi podržali "vraćanje dijaloga u Ujedinjene nacije".
Prema njenim rečima poslanici ovog pokreta podržaće sve što je u skladu sa programom Dveri.
"Kao što mi iz opozicije treba da glasamo za dobre zakonske predloge koji dolaze iz redova vlasti, tako i oni iz vlasti treba da glasaju za dobre predloge iz opozicije", poručuje Tamara Milenković Kerković.
Među prioritete u delovanju Dveri u parlamentu navodi socijalno-ekonomski paket mera i povratak redovnog vojnog roka. Kao i pokretanje javne rasprave o obnovi monarhije i zabrani gej parada.
Pokret Dveri poznat je po organizovanju "Porodičnih šetnji", kao kontramanifestaciji "Paradi ponosa" na kojoj LGBT populacija traži poštovanje svojih prava.
Dveri su na izborima učestovale na listi "Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije", koja ima 10 poslanika.
SDA Sandžaka: Rezolucija o genocidu u Srebrenici uslov za podršku vladi
"Za nas je kao predstavnike bošnjačkog naroda izuzetno važno da se u Skupštini Srbije donese i rezolucija o genocidu u Srebrenici", kaže za RSE Enis Imamović, poslanik Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA Sandžaka).
On najavljuje da će poslanici SDA Sandžaka i ovom sazivu Skupštine Srbije predati predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Upravo je donošenje ove rezolucije jedan od glavnih uslova SDA Sandžaka za podršku bilo kojoj vladi.
Zvanični Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid kada je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, već se govori o strašnom zločinu.
Za SDA Sandžaka je takođe važno da se u parlamentu pruži podrška susednoj Bosni i Hercegovini kao suverenoj, jedinstvenoj državi ravnopravnih građana i naroda.
Ova stranka će se u parlamentu zalagati i za ubrzavanje svih zakona neophodnih da Srbija što brže postane članica EU.
"Podržaćemo zakone koji će doprineti našim bržim integracijama u EU i nadamo se da će biti nekih zakona koji će nas približiti NATO savezu", poručio je Imamović.
SDA Sandžaka u parlamentu ima dva poslanika.
Zajedno za Vojvodinu: Doprinos istrajavanju na evropskom putu
Tomislav Žigmanov, nosilac izborne liste "Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani", kaže da će poslanici ove liste doprinositi istrajavanju Srbije na evropskom putu.
On takođe navodi da su kao poslanici koji dolaze iz Vojvodine zainteresovani za decentralizaciju i rešavanje pitanja koja se tiču područja izvan Beograda.
"Da tu pokušamo jasno artikulirati interese građana koji su nama dali povjerenje", kaže Žigmanov, koji je predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV).
"A kada su u pitanju nacionalne zajednice da osnažimo njihove integracijske procese u srbijansko društvo", dodaje.
Žigmanov navodi da postoji mogućnost da ova politička grupacija učestvuje u vlasti.
Kako je objasnio žele da se uključe u proces donošenja odluka.
"Razgovaramo o tome što i kako ćemo odgovoriti kada bude na stolu i to pitanje", naveo je Žigmanov.
Lista "Zajedno za Vojvodinu-Vojvođani" dobila je dva mandata u parlamentu.
Poslanici Stranke slobode i pravde (SSP), Zavetnika i Koalicije Albanaca doline nisu odgovorili na poziv RSE za razgovor.
Očekuje se dogovor o vladajućoj koaliciji
Srpska napredna stranka (SNS), kao partija koja je osvojila najveći broj mandata u parlamentu, trebalo bi uskoro da saopšti kako će izgledati buduća vladajuća koalicija.
SNS, čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ima 120 od 250 poslaničkih mesta u parlamentu.
Naprednjaci su do sada bili u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS).
Lider socijalista Ivica Dačić je sredinom jula rekao da je postignut "visok nivo saglasnosti" o odnosima SPS i SNS i o potrebi nastavka saradnje.
Dačić je to rekao novinarima nakon konsultacija predstavnika parlamentarnih stranaka sa predsednikom Srbije o mandataru za sastav nove Vlade.
Vučić je 18. jula nakon što je okončao konsultacije izjavio da treba da počnu razgovori između SNS i SPS o tome da li će se formirati većina na taj način.
Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 3. aprila. Konačni rezultati proglašeni su 5. jula nakon pet krugova ponavljanja glasanja na jednom izbornom mestu u selu Veliki Trnovac, na jugu Srbije.
