U Segedinu u Mađarskoj otvoren je interkontektor, kojim će gas stizati u tu državu preko Srbije, gasovodom "Balkanski tok". Prve isporuke gasa bi, kako je najavljeno, ka Mađarskoj trebalo da krenu u petak, 1. oktobra. "Balkanskim tokom" doprema se ruski gas.
Interkontektor u Segedinu otvorili su ministar policije Srbije Aleksandar Vulin i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto, poručujući da "gasovod obezbeđuje energetsku sigurnost privrede i građana dve zemlje".
"Činjenica da možemo da obezbedimo nesmetano snabdevanje gasom našeg stanovništva i privrede, možemo da kažemo da smo i na tom planu mi suverene i uspešne zemlje", rekao je ministar Vulin, a prenelo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ministarstvo prenosi da je Vulin rekao da "zahvaljujući hrabrosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana, tome što su odbili brojne pritiske, nekada i ucene, danas imamo gasovod, za koji su mnogi veliki želeli da ga ne bude".
"Danas smo obezbedili energetsku nezavisnost naših zemalja. Naši lideri su uradili ono što lideri mnogo većih i moćnijih zemalja nisu. Mi smo od danas još malo spremniji, još malo sigurniji, a bićemo i mnogo razvijeniji upravo zahvaljujući ovom gasovodu i političkoj odluci da budemo suverene, stabilne zemlje koje same odlučuju o sebi", rekao je Vulin.
Naglasio je da je za Srbiju gasovod od ogromnog značaja, jer je "od zemlje koja je plaćala tranzit postala zemlja koja naplaćuje tranzit".
Mađarski ministar Sijarto je, kako prenosi MUP Srbije, rekao je da jedna država ima mnogo obaveza prema svojim građanima, ali da jedna od osnovnih koju mora da obezbedi jeste neometano snabdevanje energentima.
Sijarto je rekao da je snabdevanje energentima pitanje i "suvereniteta države, jer ukoliko nije sposobna da to reši, izložena je stranim pritiscima".
Snabdevanje gasom, kako je rekao Sijarto, nije ni ideološko ni političko pitanje, jer ideologijom i politikom se ne obezbeđuje grejanje stanova i rad industrije, prenosi MUP Srbije.
Zavisnost od ruskog gasa
Mađarska je 27. septembra potpisala novi dugoročni sporazum o snabdevanju gasom sa ruskom državnom kompanijom "Gasrpom". Sporazum, kako je navedeno, stupiti na snagu 1. oktobra.
Pojašnjavajući uslove novog dugoročnog aranžmana, Budimpešta je ranije saopštila da je sa Moskvom dogovoreno da će ugovor sa "Gaspromom" trajati 15 godina, uz klauzulu da se nakon 10 godina promene kupljene količine, dodajući da je i cena dogovorena.
Gas će se isporučivati preko dve rute - 3,5 milijardi kubnih metara preko Srbije i jedna milijarda kubnih metara preko Austrije.
Mađarska se oslanja na Rusiju za većinu svog uvoza gasa, ali je poslednjih godina diverzifikovala uvoz, otvarajući prekogranične interkonektore sa većinom svojih suseda.
Poslednji aranžman sa Rusijom izazvao je oštre reakcije u Ukraijini, jer ta država odluku Mađarske smatra udarcem za njene ekonomske i nacionalne bezbednosne interese.
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju izdatom 27. septembra navelo da je Kijev "iznenađen i razočaran" mađarskim sporazumom sa Rusijom, nazivajući taj potez "čisto političkom i ekonomski nerazumnom odlukom donetom u prilog Kremlja".
Ministarstvo je navelo da će sporazum koji treba da stupi na snagu u petak (1. oktobar) podneti na uvid Evropskoj uniji, da proceni da li je u skladu sa energetskom regulativom Unije.
Srbija trenutno u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Dok iz domaće proizvodnje uspe da podmiri nešto ispod 13 odsto potreba, sve preostale neophodne količine, prema podacima Agencije za energetiku, uvozi isključivo iz Ruske Federacije.
U međuvremenu, Srbija je početkom godine preduzela prve korake ka diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom, što bi trebalo da omogući konkurenciju na tržištu i obezbedi kako sigurnost u snabdevanju tako i energetsku nezavisnost.
