Ustavni sud Srbije usvojio je krajem decembra 2020. godine ustavnu žalbu u korist sedamnaest ljudi iz Avganistana, koji su izrazili nameru da traže azil u Srbiji, zbog povrede ljudskih prava i prisilnog proterivanja iz Srbije, saopštila je nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava.
Centar navodi da se Ustavnom sudu obratio u martu 2017. godine, mesec dana nakon što je sedamnaest osoba, među kojima je i četvoro dece mlađe od pet godina i troje mlađe od sedam, po zimi i hladnoći nezakonito proterano iz Srbije u Bugarsku.
Odlukom Ustavnog suda utvrđeno je da im je tom prilikom povređeno pravo na slobodu i bezbednost (član 27. stav 3. Ustava Srbije), a u vezi sa dopunskim pravima u slučaju lišenja slobode bez odluke suda (član 29. stav 1. Ustava), kao i pravo na slobodu kretanja (član 39. stav 3. Ustava), a u vezi sa nepovredivošću fizičkog i psihičkog integriteta (član 25. Ustava).
Ustavni sud je takođe našao da im tom prilikom nije pružena adekvatna pravna pomoć, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.
Kako podseća, 3. februara 2017. godine patrola Stanice granične policije Gradina, u saradnji sa pripadnicima žandarmerije i vojske Srbije, na magistralnom putu u Dimitrovgradu, lišila je slobode navedene osobe.
Oni su nakon toga izvedeni pred sudiju za prekršaje u Pirotu, pred kojim su zatražili azil, usled čega je prekršajni postupak obustavljen.
Pripadnicima MUP-a Srbije naloženo je da svima izdaju potvrde o izraženoj nameri da traže azil, kako bi bili upućeni u centar za smeštaj tražilaca azila. Uprkos tome, službenici policije su ih, u noći između 3. i 4. februara 2017. godine, na nehuman i ponižavajući način sproveli do pograničnog pojasa i proterali nazad u Bugarsku, navodi Centar.
Tom prilikom tražioci azila iz Avganistana bili su prinuđeni da pešače kroz šumu, na temperaturi ispod nule, a pre toga su im oduzeti svi dokumenti, među kojima i oni izdati u Srbiji.
Ustavni sud je, kako navodi Beogradski centar za ljudska prava, konstatovao da su policijski službenici nečovečno postupili prema sedamnaest osoba iz Avganistana iako je Prekršajni sud u Pirotu zaključio da se radi o izbeglicama sa ratnog područja, koje su zatražile azil i tako dobile privremenu zaštitu pravnog poretka Srbije.
Odluka Ustavnog suda, kako se navodi, prva je u ovakvim slučajevima, biće zbog interesa javnosti objavljena u Službenom glasniku i tada će biti dostupna javnosti.
Beogradski centar za ljudska prava podseća i da je u julu 2016. godine Vlada Srbije donela Odluku o obrazovanju policijskih i vojnih snaga za izvršavanje zajedničkih zadataka, kojom je predviđeno da se granice Srbije prema Bugarskoj i Severnoj Makedoniji ojačaju mešovitim patrolama pripadnika Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ovakva praksa, ističe ova organizacija, stvorila je pogodno tle za sprovođenje kolektivnog proterivanja, odnosno, vraćanja stranaca u susedne države bez sprovođenja adekvatne procedure i obezbeđenja eventualnog pristupa postupku azila u Srbiji.
Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je u svojim zaključnim razmatranjima iz aprila 2017. godine izrazio zabrinutost u vezi sa prijavljenim slučajevima povodom napora da se uskrati pristup teritoriji Srbije i postupku azila, kolektivnog i prisilnog proterivanja i pogrešne primene principa „sigurne treće države“, uprkos zabrinutosti zbog uslova u nekim od tih država, te je preporučio Srbiji da se uzdrži od kolektivnog proterivanja stranaca i obezbedi objektivne procene nivoa zaštite prilikom njihovog proterivanja u „sigurne treće države“, podseća Beogradski centar za ljudska prava.
