Nekoliko hiljada demonstranata traži ostavku jermenskog premijera Nikola Pašinijana zbog sporazuma sa Azerbejdžanom o Nagorno Karabahu kojim je okončan šestonedeljni rat.
Pomenuti dogovor koji je objavljen u ponedeljak veče, izazvao je žestoke reakcije u jermenskoj prestonici Jerevanu, jer su građani nezadovoljni zbog prepuštanja delova Nagorno Karabaha Azerbejdžanu, čija je vojska uspela da ih osvoji.
Demonstranti su te večeri upali i u zgradu jermenskog parlamenta nazivajući premijera izdajicom.
Demonstranti su se okupili u sredu na centralnom Trgu slobode iako je to zabranjeno nakon uvođenja ratnog stanja kada su izbili oružani sukobi sa Azerbejdžanom.
Prethodno je nekoliko stotina demonstranata protestovalo ispred zgrade parlamenta. Došlo je do čarki sa policijom koja je nastojala da spreči okupljanje i uhapšeno je nekoliko demonstranata, uključujući lidera opozicije Gagika Carukiana.
Predstavnici 17 opozicionih stranaka zatražili su ostavku premijera optužujući za prevelike ustupke Azerbejdažnu. Međutim, opozicija nije uspela da obezbedi kvorum u parlamentu.
Vicepremijer Vlade Tigran Avinian tokom nastupa na državnoj televiziji nije isključio mogućnost da Vlada podnese ostavku, ali je usprotivio bilo kakvom pokušaju “puča”.
Rusija razmestila 400 vojnika
Rusija je već razmestila 400 pripadnika mirovnih snaga sa osam helikoptera i drugom opremom na liniji razdvajanja u Nagorno Karabahu kao prethodnica kontigentu od skoro dve hiljade vojnika.
General pukovnik Sergej Rudskoj, član združenog štava ruskih snaga, kazao je novinarima da su njihove mirne snage već preuzele kontrolu nad koridorom Lačin - ključni planinski prolaz koji povezuje Nagorno Karabah i Jermeniju.
Turska šalje posmatrače
Ankara i Moskva su potpisale u sredu sporazum o uspostavljanju zajedničkog centra za koordinaciju praćenja prekida vatre u regionu Nagorno Karabaha, izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan.
On je istakao i da će njegova zemlja učestvovati u mirovnim snagama, ali je visoki turski zvaničnik zadužen za bezbednost kazao za Rojters, pod uslovom da mu se ne pominje ime, da će poslati posmatrače, ali i ne vojnike za očuvanje mira, prenosi Rojters.
"Turske snage neće biti na terenu," kazao je taj zvaničnik.
Erdoan je takođe istakao da će ruska vojna delegacije uskoro doći u Ankaru. Turski zvaničnici su precizirali da će delegacija iz Moskve stići ove sedice kako bi se utvrdio plan delovanja posmatračke misije kao i vremenski okvir za povlačenje jermenskih snaga.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je kazao da neće biti turskih vojnika u mirovnim snagama.
Pašinijan: Najbolje moguće rešenje u ovom trenutku
Mirovni sporazum uz posredstvo Rusije je sklopljen nakon što su azerbejdžanske snage ostvarile značajne dobitke na bojnom polju, zauzevši strateški važan grad Sušu udaljenu samo 15 kilometara od Stepanakerta, prestonice Nagorno Karabaha.
Pokušaji međunarodne zajednice da reši ovaj problem u okviru takozvane Minsk grupe koja je delovala pod pokroviteljstvom OSCE – sa Rusijom, Francuskom i SAD-om kao kopredsedavajućim – nisu dali rezultate kao ni tri primirja koja su potpisana od kada su izbili sukobi krajem septembra.
Pašinijan je izjavio u utorak da je to “bilo najbolje moguće rešenje u sadašnjoj situaciji,” te da je morao da pristane na bolne ustupke nakon konsultacija sa vojnim vrhom.
On je dodao da će ovaj sporazum omogućiti Jermenija da “sačuvaju” teritoriju koju su prethodno kontrolisali.
Međutim, prema tekstu sporazuma na koji se poziva BBC, Jermenija se saglasila da povuče trupe iz nekoliko regija koje okružuju Nagorno Karabah u narednim sedmicama.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je, pak, izjavio da sporazum predstavlja "kapitulaciju" Jermenije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da je sporazumom predviđena i razmena ratnih zarobljenika te "deblokiranje svih ekonomskih i transportnih veza."
UN zatražio povlačenje plaćenika
Pre objavljivanja sporazuma, rasla je zabrinutost zbog informacija da su plaćenici iz Sirije i drugih zemalja angažovani na obe strane u ovom ratu.
Radna grupa Ujedinjenih nacija (UN) pozvala je u sredu i Azerbejdžan i Jermeniju da povuku bilo koju plaćeničku grupu iz regiona.
“U ovom kontekstu, još više zabrinjava da su sirijski borci razmešteni u Azerbejdžanu navodno poezani sa oružanim grupama i pojedincima koji su optuženi za ratne zločine i ozbiljna kršenja ljudskih prava u Siriji. Time naizgled nastavljaju krug nekažnjivosti zbog čega postoji rizik od daljih zloupotreba međunarodnog prava,” navodi UN.
Nagorno-Karabah je deo Azerbejdžana ali Jermeni su većinsko stanovništvo – oko 150 hiljada. Ova regija ne priznaje vlast u Bakuu od početka 1990-ih a nakon rata koji je okončan 1994. godine – u kome je poginulo 30 hiljada ljudi - proglasila je nezavisnost koju niko ne priznaje, čak ni Jermenija koja je finansijski i vojno pomaže.
Poslednji sukobi su najžešći od završetka rata 1994.
Procenjuje se da je poginulo nekoliko hiljada ljudi.
