Томас Ман каже да разумије национализам великих народа – разумије и национализам Њемаца – али не разумије национализам – малих народа..? У неком сличном смислу могли би тумачити и Србе као велики народ, од Вијене до Чикага (до Дрине и преко Дрине), и сјеверно од великог господина Дунава, и западно од будућности, и јужно до […]
Бећир Вуковић: ОД ГЕРИЛЦА ТИТА ДО КОМИТЕ МИЛА
Томас Ман каже да разумије национализам великих народа – разумије и национализам Њемаца – али не разумије национализам – малих народа..?
У неком сличном смислу могли би тумачити и Србе као велики народ, од Вијене до Чикага (до Дрине и преко Дрине), и сјеверно од великог господина Дунава, и западно од будућности, и јужно до границе лирике гдје се диже поносито стење ‘српске културе драго камење’, али нико са зрном соли у тикви не може да разумије национализам Црногораца, Македонаца, Муслимана који су велико слово М пришили тек фамозним Уставом из ’74. На крају, ти мали народи ни сами себе не разумију, на крају – што је најгоре, мали народи не могу ни сами са собом, на крају, што је најужасније – изобличе се у мржњи…
На крају узалудног пута – претворе се у наказе – које ни себе не воле..! На крају – измишљајући себе – одметну се у комите… Потоњи пећински национализам јесте – комитски покрет – никао на сметлишту комунизма, са стражаром Милом на улазу у депонију..! Прва Европа Црногорцима била је Краљевина Југославија. А, друга, комунистичка Југославија. Ту је и – црна тачка Црне Горе – на њеном европском путу… Сада је Црна Гора – независна – сада је Црна Гора нигдје – сада је Црна Гора – пусто острвце – далеко од обала Европе. И, као свако вјештачко острво без сидра – све више и даље нестаје у измаглици пучине.
Цетиње се – изградило – за вријеме Краља Александра, а не за вријеме герилца Тита и комите Мила. Кад би комити са Цетиња бар толико могли закључити. Само треба изаћи на улицу и погледати. Или, распитати се – ко је и када је – правио сва та монументална здања. Колико ујутру, на улазу у Цетиње треба монтирати билборд – У задњи час апелујемо на здрав разум. Који је биланс независне Црне Горе..? Биланс независне Црне Горе = банкрот = дужничко ропство..! Каква је то независна држава ако 13% њене територије није њена територија. Ако је тако – а тако је – питамо: чија је то територија..? Сами провјерите.
Долази љето, па покушајте да уђете на неку од тих туђих плажа. Рецимо, покушајте да уђете на Милочерску плажу. Кад би платили улазницу и 500€, не можете ући. Пољубићете раскошну капију од кованог гвожђа. А на врху капије гвоздени орао, али не налик оном орлу који кружи изнад Ловћена. Дубоко у хладовима Милочерског парка, попоноћи, осјети се дух пустињских оаза… Газда – власник – Арапин – закључао је своју капију, и – џаба вам и лична карта у којој пише да сте рођени у Котору… Надам се да сте схватили.
Нема метафора нити језичких плетисанки, нити нетачних превода, него вам је тако..! Ајд, прошетај Нико Никовићу… Никад ми није било јасно каква колективна свијест постоји у Црној Гори. (Додуше, осјетио сам извјесну колективну свијест током Литија, али су је многи и многи жбири скоро растурили ко дијете звечку.) Оно што је сигурно јесте да у Црној Гори никад није постојала – економска – колективна свијест..! Велики народи, прије свега, имају економску свијест: Њемци, Французи, Италијани, Кинези, Руси… И, шта видите. Код Њемаца видите изразиту – економску свијест..! На таквом списку нећете наћи исфрустриране мале народе.
Баш ради недостатка те економске свијести, Црна Гора може се пофалити само једним – јединим континуитетом – континуитетом – исељавања – одлазака – бјежања из Црне Горе. Из Црне Горе није се само бјежало ради крвне освете. Из Црне Горе бјежало се (рецимо, у плодну Шумадију), да се пре(живи)… Елем, послије пада комунизма и посткомунизма, шта – сада – затичемо у Црној Гори. Затичемо – несигурност – као једно од најгорих стања..!
Стање – несигурности – подарила нам је нова – сумњива влада – која неће да направи радикални – рез – на болеснику. Остаје и отворено питање: зашто, и, ко за себе оставља царине..? Борили смо се да 00381 не буде инострани број. Али, како је кренуло са дужничким ропством – Кучи се неће само граничити са Албанијом, него и са Кином. Али, кад се повеже ауто – пут Бар – Београд, 00381 неће бити инострани број. Путеви живота воде и источно од будућности, и јужно од прошлости…
Милочер, 16. априла ‘021
Бећир Вуковић
Магазин Видовдан
