"Zločin i dalje traje."
Ovako Nail Kajević i Selma Memović Čolović svedoče o postupku za ratni zločin u Štrpcima koji je 2023. pred sudom u Beogradu vraćen na početak.
Nailov brat Nijaz i Selmin otac Fikret su sa još 18 putnika izvedeni iz voza na liniji Beograd – Bar u stanici Štrpci u Bosni i Hercegovini i ubijeni.
Za zločin, koji su 27. februara 1993. počinili pripadnici Višegradske brigade Vojske Republike Srpske pod komandom Milana Lukića, pred sudovima u regionu osuđeno je 10 osoba.
Postupak koji je od 2019. vođen pred Višim sudom u Beogradu u januaru 2024. počeo je iznova. Dvojica od petorice optuženih su u međuvremenu umrli.
"Sve nam izgleda kao da niko ne želi da se taj slučaj rasvetli. Kroz svako novo suđenje ponovo preživljavamo naš bol", kaže Selma Memović Čolović.
Nail Kajević ukazuje i da sve manje članova porodica žrtava prisustvuje suđenju.
"Osnovni razlog je to što je jedan broj njih preminuo, neki su se odselili i žive u drugim državama, a neki više nemaju snage."
Selma i Naim govorili su na skupu u organizaciji Fonda za humanitarno pravo u Beogradu na kojem je analizirano procesuiranje ratnih zločina u zemljama bivše Jugoslavije u proteklih 20 godina.
'Poražavajući rezultati Srbije'
Odugovlačenjem suđenja, od kojih neka traju duže od decenije, raste broj optuženih koji umiru u toku postupka ili zbog zdravstvenog stanja nisu sposobni za suđenje.
Smanjuje se i broj svedoka, a poverenje porodica žrtava da će pred sudovima u Srbiji dočekati pravdu nestaje.
Na to u izveštajima o suđenjima za ratne zločine iz godine u godinu upozorava Fond za humanitarno pravo (FHP), ukazujući i na smanjenje broja optužnica.
U poslednjih deset godina podignuto je 62 od kojih je samo 19 bilo rezultat samostalnog rada Tužilaštva Srbije, dok su ostale ustupljene iz Bosne i Hercegovine.
"Rezultati postignuti u poslednjem periodu su poražavajući i apsolutno nezadovoljavajući", rekao je na konferenciji FHP-a u Beogradu tužilac Javnog tužilaštva za ratne zločine Srbije Radovan Lazić.
On je naveo da su po formiranju Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji 2003. postignuti rezultati i da je za pet godina optuženo više od 90 ljudi, ali da rezultatima u poslednjoj deceniji "niko ne može biti zadovoljan".
Trenutna situacija se jednom rečju može opisati kao veoma razočaravajuća, kaže Marina Kljajić iz FHP-a.
"Ono što smo uočili u zadnje vreme je i to da, iako je seksualnog nasilja bilo jako mnogo tokom ratova, takvih predmeta je u Srbiji bilo jako malo, do sada samo 13", dodala je.
Da Srbija tek treba da pokaže "istinsku posvećenost istragama i donošenju presuda za ratne zločine" ukazala je i Evropska komisija.
U poslednjem izveštaju o napretku Srbije, Komisija navodi da se nastavlja izbegavanje podizanja optužnica protiv visokorangiranih osumnjičenih, a da je vreme za procesuiranje slučajeva predugo.
Ističe se da je 1.700 predmeta za ratne zločine i dalje u predistražnom postupku.
Komisija je ukazala i na mali napredak u saradnji Srbije sa Hrvatskom i Kosovom.
Kosovo sudi u odsustvu
"Na Kosovu su počinjeni strašni zločini i u poređenju sa tim zločinima mali je broj ljudi osuđen. Jedan od razloga je taj što nismo mogli doći do počinilaca", ukazala je na skupu u Beogradu nekadašnja rukovoditeljka Odeljenja za ratne zločine pri Specijalnom tužilaštvu Kosova Drita Hajdari.
Iako su Kosovo i Srbija 2013. uz posredovanje Evropske unije postigle Sporazum o pravnoj saradnji, ona na terenu ne postoji.
"Sa Srbijom, u kojoj se nalazi najveći broj počinilaca, nemamo apsolutno nikakvu međunarodnu saradnju i to na neki način predstavlja negiranje zločina. Negiranje zločina je skrivanje i zaštita počinilaca, a zaštita počinilaca je negiranje prava žrtava na pravdu", rekla je Hajdari.
Tokom rata na Kosovu od 1998. do 1999. godine ubijeno je preko 13.000 civila, većinom Albanaca, dok se više od 1.600 ljudi i dalje vodi kao nestalo.
Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine u toj zemlji istraživala je Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je od 2008. godine istragu preuzela Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX).
Ova misija je 2018. predala predmete Tužilaštvu Kosova i lokalnim sudovima.
Kosovo je 2021. donelo Zakon koji je omogućio suđenje za ratne zločine u odsustvu.
Srbija, koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, u Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina navodi da ima pravo i nadležnost da se bavi zločinima počinjenim tokom oružanih sukoba 90-ih godina.
U pritvoru u Srbiji je više državljana Kosova koje je Beograd uhapsio pod sumnjom da su počinili ratne zločine.
Zahtev za njihov transfer na Kosovo koji je ministarka pravde te države Aljbulena Hadžiu (Albulena Haxhiu) u julu uputila ministarki pravde u Vladi Srbije Maji Popović ostao je bez odgovora.
Begunci od pravde u BiH
Oko 40 posto osumnjičenih i optuženih za zločine u Bosni i Hercegovini (BiH) nedostupno je pravosuđu te zemlje.
Većina njih se nalazi u Srbiji i Hrvatskoj.
Imaju državljanstva ovih zemalja koje ne isporučuju svoje državljane, čime je onemogućeno njihovo procesuiranje u BiH.
"Nemamo problem na nivou struke nego imamo problem sa politikom", rekao je na skupu u Beogradu zamenik glavnog tužitelja BiH Ivan Matešić.
"Ako pošaljemo zamolnicu Hrvatskoj ili Srbiji i ako je ministri pravde zadrže u svom kabinetu, tužiteljstvo je neće dobiti. To je ta neiskrenost političkih elita koje vladaju zemljama na Balkanu i zato regionalna saradnja u punom kapacitetu nije moguća", dodao je on.
U BiH je do danas za ratne zločine optuženo više od hiljadu ljudi, a doneto oko 370 osuđujućih presuda.
"Zamislite deset velikih autobusa punih presuđenih ratnih zločinaca. Mislim da to nije mali rezultat, ali jasno je i nama da nikada nećemo procesuirati sve, od naredbodavaca do izvršitelja", rekao je Matešić.
Dodao je da procesuiranje ratnih zločina u BiH uglavnom rezultat pritiska međunarodne zajednice, te da političke elite nikada za to nisu bile spremne.
U ratu u BiH od 1992. do 1995. život je izgubilo više od 100.000 ljudi, a 2,2 miliona je napustilo svoje domove.
U Hrvatskoj prazne optuženičke klupe
U Hrvatskoj je tri decenije nakon završetka dominantan trend suđenja u odsustvu.
"Nezadovoljni smo brojem prijava protiv nepoznatih počinitelja, kao i brojem optuženih koji nam nisu dostupni", rekao je Miroslav Dasović iz Županijskog državnog tužilaštva u Osijeku.
Prema izveštaju nevladinom Centra za suočavanje s prošlošću Documenta iz 2023, od 61 postupka za ratne zločine pred hrvatskim sudovima, 41 se vodi protiv nedostupnih optuženika, koji su mahom u Srbiji.
Od ukupnog broja postupaka, 57 se vodi protiv pripadnika srpskih paravojnih formacija ili pripadnika nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), a svega četiri protiv pripadnika hrvatskih formacija ili Hrvatskog vijeća obrane (HVO).
Suđenja za ratne zločine nisu prioritet za Hrvatsku od časa kada je 2013. postala članica Evropske unije, ocenila je Vesna Teršelič iz Centra za suočavanje s prošlošću Documenta.
U Crnoj Gori do danas je vođeno osam postupaka za ratne zločine, rekla je Bojana Malović iz nevladine organizacije Akcija za ljudska prava.
"Iako su svi ovi zločini bili nedvosmisleni, u svim predmetima je čak 70 posto optuženih oslobođeno svake krivice. Razlog tome je prije svega nedostatak političke volje da se Crna Gora suoči sa ratnim zločinima", navela je Malović.
Evropska komisija je u izveštaju za Crnu Goru navela da su rezultati u krivičnom gonjenju ratnih zločina ograničeni.
Navedeno je da tokom 2022. i 2023. nije bilo novih optužnica, a da je Specijalno tužilaštvo "obradilo" 12 predmeta od kojih je devet u fazi istrage, a za jedan je suđenje u toku.
Procesuiranje ratnih zločina deo je agende pristupanja Evropskoj uniji svih država Zapadnog Balkana.
